– Odmah u početku sam imao problem sa nalaženjem posla. Sve je počelo još pri upisivanju fakulteta jer ni jedan državni fakultet nije želeo da mi prizna srednjoškolsku diplomu američkih škola, gde sam proveo dve godine. Zato sam se odlučio za Fakultet za kulturu i medije na Megatrendu i odmah počeo da tražim praksu – počinje svoju priču Mudrinić.
Marko je isključivo zahvaljujući upornosti i ljubavi ka novinarstvu uspeo da nađe praksu.
– Odmah sam prepoznao jedan hrvatski IT portal kao pravu priliku za mene i uredniku sam poslao na desetine mejlova koje je on ignorisao. Kada sam video da to nije urodilo plodom, okrenuo sam se društvenim mrežama. Putem Tvitera sam mu poslao brojne poruke, sve dok nije odlučio da mi da praksu. Nisam mogao ni da sanjam kakvi problemi su me onda čekali – dodaje on.
Nije prošlo ni mesec dana na novom poslu, a Mudrinić se susreo sa najvećom tragedijom u svom životu, gubitkom voljene osobe.
– Ubrzo po dobijanju prakse, majka mi je preminula. Našao sam se u izuzetno teškom periodu života i budućnost mi je bila sve osim kristalno jasna. U tom trenutku sam odlučio da ako želim da uspem u ovom poslu, moram da izađem jak iz teških situacija. To sam i uradio. Novinarstvo mi je zaista bilo spas i verovatno bih poludeo da se nisam u potpunosti posvetio isključivo radu. Posao mi se sveo na 12-časovne smene i bukvalno sam ceo život podredio ovom poslu, da nisam, ne znam šta bi bilo sa mnom – priča Mudrinić.
Ponuda o kojoj se sanja
Ipak, sav rad se Marku i te kako isplatio. Usledio je posao, a zatim i neverovatno priznanje iz jednog od najvećih IT medija “TechCrunch-a”.
– Dobio sam status dopisnika za hrvatski portal nakon osam meseci prakse i to je trajalo nešto više od godinu dana. Moji tekstovi su postali prepoznatljivi, pokrivao sam sve važne događaje u regionu i polako gradio svoje ime na sceni. Nakon preporuke jednog od predavača na čijoj sam se konferenciji našao u Budvi, usledeo je nestvaran poziv. “TechCrunch” mi je prišao sa ponudom i zaposlio me kao njihovog dopisnika sa Balkana. To je bio jedinstven slučaj u IT svetu. Nikada ova kompanija nije imala dopisnika sa Balkana, a sa 22 godine sam ujedno postao i najmlađi dopisnik svih vremena ove kompanije – kaže on.
Ipak, kako nije sve u novcu i prestižu, tako je i Marko nakon samo par meseci odbio IT giganta.
– Moj tadašnji urednik me je pozvao jednog dana i iskreno smo pričali o mom statusu u kompaniji. Uvek ću se sećati njegovih reči zbog kojih sam prelomio da ostanem u njegovom mediju “Slušaj Marko, možeš da radiš u velikom mediju, ali isto tako sada možeš da učestvuješ u stvaranju jednog velikog medija”. To je bio trenutak u kome sam se u potpunosti posvetio razvijanju sebe kao novinara – nastavlja priču.
Vreme je pokazalo da je doneo pravu odluku
Markov šef je ispoštovao dogovor, pa je tako ovaj Zemunac dobio sopstvenu redakciju i titulu urednika srpskog izdanja istog portala, a istovremeno su se sav trud i odricanje isplatili.
– Pozivi velikih IT kompanija da se pojavim na njihovim događajima su stizali jedan za drugim. Poljska, Slovenija, Nemačka, samo su neke od država koje sam posetio u zadnjih godinu dana. Dobio sam pozive i da predajem na raznim radionicama i da edukujem mlade novinare o tome šta je potrebno za uspeh. Moj savet njima je uvek isti: “Postavite jako visoke ciljeve i kada staneš na pola puta, bićeš zadovoljan šta si postigao. Mukotrpno radi i naćićeš svoj put do snova” – poručuje Marko.
Njegovi snovi se polako ostvaruju, a potvrda za njegov trud je stigla i u vidu čuvene plave strelice, što znači da je njegov Fejsbuk profil i zvanično verifikovan.
– To je zaista jedan od vrhunaca moje karijere jer je Fejsbuk kao društvena mreža zaista prepoznatljiva širom sveta, pa je samim tim čast što sam ja jedan od izabranih novinara koji je dobio plavi znak – zaključio je on.