Pasternak je prepoznao šansu i
reagovao. Iako nikada ranije nije video čoveka na kapiji, predao mu je rukopis,
koji ga je nedelju dana kasnije predao u Berlinu.
– Ovim vas pozivam na moje pogubljenje
– rekao je D’Anđelu na rastanku.
Tako je počela “Afera Živago”,
verovatno najspektakularniji književni skandal u eri hladnog rata koji su
američki novinar Piter Fin i Petra Kuve, pisac i prevodilac koja predaje u
Sankt Peterburgu, detaljno opisali u istoimenoj knjizi.
Boris Pasternak
Prikupljajući građu za knjigu,
pregledali su više od 100 nekada tajnih dokumenata CIA, pročešljali bezbrojne
memoare i obišli veliki broj evropskih arhiva. Rezultat je dokumentarni pandan
špijunskog trilera sa napomenama na 50 stranica.
Rukopis koji je Pasternak 1956. poslao
na putovanje u neizvesnost nije bio delo antisovjetske propagande, već, zapravo
roman za primer: “Doktor Živago” brani pojedinca od pogubnog dejstva
kolektivizacije i otvoreno govori o ceni koju je Rusija platila zbog Oktobarske
revolucije. Književni časopis “Novi mir” odbio je da ga štampa uz obrazloženje
da je delo “napisano u duhu neprihvatanja”.
– U načelu, preovladava ton da
Oktobarska revolucija… a time i društveni preobražaj u načelu nisu doneli
narodu ništa osim patnje i da su uništili rusku inteligenciju, kako fizički,
tako i moralno
U to vreme, Kremlj je već bio upoznat
s time da je Pasternak sklopio ugovor s Feltrinelijem, ali Pasternak je
preduzeo mere predostrožnosti. Na parčetu papira obavestio je svog novog
izdavača: “Ukoliko ikada primite pismo sastavljeno na bilo kom drugom jeziku
osim francuskog, ni u kom slučaju nemojte da uradite ono što se od vas traži –
važnost imaju samo pisma na francuskom jeziku.” Britanski filozof Ajzaja
Berlin, koji je posetio Pasternaka u Peredelkinom, obznanio je da Pasternak
želi “da njegova knjiga obiđe svet” i da je “potpuno svestan opasnosti koja
preti njemu i njegovoj porodici”.
Film Doktor Živago
Novoosnovani poljski književni
časopis, koji je 1957. objavio odlomak iz romana, tada je izašao poslednji put.
Prvi sekretar sovjetskog Udruženja književnika vršio je pritisak na Pasternaka
da pošalje telegram Feltrineliju i zahteva da mu rukopis vrati. On je to odbio,
ali je telegram ipak poslat – doduše, na ruskom jeziku
Sekretar Surkov je nakon toga posetio
Feltrinelija u Italiji. “Njegova dreka na ruskom jeziku”, pišu Fin i Kuve,
“čula se na ulici”.
Prevod na italijanski jezik štampan je
novembra 1957. i roman je postao bestseler, za koji se nekoliko nedelja kasnije
zainteresovala i CIA. Uprava za kontrolu operacija preporučila je obaveštajnoj
službi da podrži knjigu “kao književno delo, a ne kao propagandu u hladnom ratu”,
pod uslovom da se operacija obavi u tajnosti. CIA je imala načina da to uradi.
Jedan od agenata bio je suosnivač časopisa “The Paris Review”, a preko jedne
fiktivne firme dobijala je izdavačka prava za knjige koje je potom slala iza
gvozdene zavese.
Prvo izdanje romana “Doktor Živago” na
ruskom jeziku štampano je u Holandiji i predstavljeno čitalačkoj publici 1958.
godine na Svetskoj izložbi u Briselu – i to upravo u paviljonu Vatikana, gde je
Rodenova skulptura privukla brojne ruske posetioce.
Tim zaobilaznim putem, jedan primerak
je stigao i do Pasternaka u Peredelkinom. “Vaše lepo rusko izdanje obiluje
štamparskim greškama”, napisao je Feltrineliju, za koga je mislio da je nosilac
prava.
Drugo izdanje CIA je štampala u
sopstvenoj štampariji u Vašingtonu. Knjiga manjeg formata, koju je bilo lakše
prokrijumčariti u Rusiju, deljena je na Svetskim igrama omladine i studenata za
mir i prijateljstvo, održanim u Beču 1959. godine.
U to vreme je Pasternak već bio dobio
Nobelovu nagradu za književnost, koju je – znajući šta ga čeka – odbio da
primi. Već su ga isključili iz Udruženja književnika i pretili su mu egzilom.
Izvan granica Rusije, Pasternak je postao milioner, ali kod kuće, u
Peredelkinom, jedva je izdržavao porodicu. Dopisnici lista “Velt” bili su među
nemačkim novinarima koji su mu tajno donosili tantjeme.
Pasternakova lična tragedija završila
se u Kremlju kao politička farsa. Tek kada je poststaljinistički Sovjetski
savez pokazao celom svetu svoje ružno lice, predsednik Nikita Hruščov zamolio
je svog rođaka da pročita roman koji je izazvao aferu. Aleksej Ačubajs je
napisao da “Doktor Živago” nije knjiga zbog “koje će dobar mladi komunista
baciti kapu u vazduh”, ali ni knjiga “koja može da izazove kontrarevoluciju”.
Hruščov je posle toga otpustio sekretara Udruženja književnika, a kažu da ga je
uhvatio za revere i prodrmao.