Izgleda da je Elon Musk u jednom času osetio prazninu –
dovoljno veliku da za Twitter plati cele 44 milijarde dolara. On je
jedan od pionira onlajn plaćanja, čovek koji je promenio automobilsku
industriju, revolucionisao putovanje u svemir i eksperimentisao s
direktnim interfejsom između mozga i kompjutera. Revolucionarne
tehnologije učinile su ga najbogatijim preduzetnikom na svetu. Ali avaj,
brojna postignuća i bogatstvo nisu mu osigurali ulazak u novu vladajuću klasu vlasnika digitalnog kapitala koji živi u oblaku. Twitter je bio dobra prilika da to ispravi.
Od samih početaka kapitalizma moć je proisticala iz posedovanja
kapitalnih dobara, parnih mašina, Bessemerovih peći, industrijskih
robota i tako dalje. Danas je digitalni kapital taj koji svojim
vlasnicima daje nezamislivu moć.
Pogledajmo Amazon, tu nepreglednu mrežu softvera, hardvera i
skladišta, i Amazonovu Alexu, napravu koja stoji na radnoj površini u
kuhinji i direktno komunicira s ukućanima. Taj sistem sagrađen u
digitalnom oblaku ima bolje uvide u naše emocije nego bilo koji
oglašivač iz prošlosti. Tako stečena znanja koriste se za proizvodnju
iskustava krojenih po meri koja će izazvati našu reakciju. Potom sistem
generiše sopstvene reakcije na koje mi ponovo odgovaramo, sve u skladu s
algoritmom koji bez prestanka proizvodi nove talase reakcija.
Za razliku od nekadašnjeg zemaljskog ili analognog kapitala koji su
uglavnom činila sredstva za proizvodnju stvari koje potrošači žele,
digitalni kapital modifikuje ljudsko ponašanja u skladu s interesima
vlasnika kapitala. Jedinstveni algoritam koji se izvršava u lavirintu
farmi servera, optičkih kablova i antena mobilne telefonije simultano
proizvodi višestruka čuda.
Prvo čudo digitalnog kapitala bilo je pridobijanje ljudi da ga
umnožavaju i uvećavaju mu vrednost i produktivnost sopstvenim besplatnim
radom, svakim tekstom, ocenom, fotografijom ili video snimkom koji
kreiraju i publikuju koristeći njegove interfejse. Stotine miliona ljudi
su uspešno pretvoreni u digitalne kmetove – besplatnu radnu snagu koja
kuluči na digitalnim posedima gospodara i veruje, kao što su seljaci u
feudalizmu verovali, da je rad (kreiranje i deljenje fotografija i
mišljenja) deo naše prirode.
Drugo čudo je sposobnost digitalnog kapitala da nam proda predmet
želje koju je sam proizveo. Amazon i Alibaba, kao i mnoštvo njihovih
imitatora u svim zemljama sveta, neupućenom oku mogu izgledati kao
monopolizovana tržišta. Ali ovde zapravo nema nikakvog tržišta – pa ni
hiperkapitalističkog digitalnog tržišta. Čak i na tržištima pod
kontrolom samo jedne kompanije ili jedne osobe interakcija između
korisnika je relativno slobodna. Kada jednom uđete na platformu kao što
je Amazon, algoritmi vas izoluju od ostalih kupaca i pružaju vam samo
informacije koje su vam vlasnici namenili.
Potrošači ne mogu komunicirati između sebe, ne mogu se udružiti ili
organizovati da prinude prodavca da spusti cene ili poboljša kvalitet.
Odnos između prodavaca i algoritma takođe je veoma sužen. Oni su dužni
da plaćaju vlasniku za svaku obavljenu transakciju. Sve transakcije i
odnosi su posredovani ne nevidljivom rukom tržišta već nevidljivim
algoritmom u službi samo jedne osobe ili jedne kompanije. Takav sistem
je po svojoj suštini digitalni feud.
Musk je bio jedini tehno velmoža prinuđen da s periferije nemoćno
posmatra trijumf tehno-feudalizma. Njegova kompanija Tesla uspešno
koristi tehnologiju oblaka da automobile pretvori u čvorišta digitalne
mreže koja proizvodi ogromne količine podataka i vezuje vozače za Muskov
sistem. Istovremeno, njegova kompanija SpaceX i mreža satelita koji
okružuju planetu dosad su uglavnom bili u službi razvoja digitalnog
kapitala nekih drugih mogula.
Enfant terrible poslovnog sveta nije imao načina da ostvari
ogromnu dobit koju proizvodi digitalni kapital. Tako je bilo do sada:
ali Twitter bi to mogao da promeni.
Čim je preuzeo kompaniju i proglasio se za Vrhovnog Tvita, potvrdio
je nameru da sačuva Twitter kao „prostor javne debate“ u kome se može
raspravljati o bilo čemu. To je bila mudra taktika kojom je uspešno
skrenuo pažnju javnosti s globalne debate o tome može li se danas
najposećeniji forum kratke forme predati u ruke mogulu s istorijom
nemarnog odnosa prema istini na tom istom forumu.
Liberalni komentatori negoduju zbog aktiviranja Trumpovog naloga.
Levica strahuje od uspona tehnološki naprednije verzije Ruperta
Murdocha. Pristojni ljudi svih usmerenja osuđuju tretman zaposlenih u
Twitteru. A Musk? Čini se da Musk ima spreman plan: u jednom
informativnom tvitu objavio je nameru da od Twittera napravi „univerzalnu aplikaciju“.
„Univerzalna aplikacija“, prema mojoj definiciji, nije ništa manje od
prolaza u oblak digitalnog kapitala koji vlasniku omogućuje da
modifikuje ponašanje potrošača, profitira od besplatnog rada korisnika
pretvorenih u digitalne kmetove i konačno, i ne manje važno, da naplati
prodavcima zakup prostora za prodaju robe. Musk dosad nije imao ništa
slično „univerzalnoj aplikaciji“, a bilo je prekasno da je pravi od
nule.
Jer dok je on bio zauzet marketingom i masovnom proizvodnjom
električnih automobila i smišljanjem načina da izvuče profit iz
svemirskih misija, Amazon, Google, Alibaba, Facebook i Tencentov WeChat
su prigrabili sve platforme i interfejse sa potencijalom „univerzalne
aplikacije“.
Pred Muskom je izazov da unapredi digitalni kapital Twittera i poveže
ga s postojećom mrežom podataka koju će puniti podacima prikupljenim
pomoću električnih automobila i bezbrojnih satelita koji obilaze planetu
ili kruže oko nje. Ako uspe da se nagodi s preostalim zaposlenima u
Twitteru, prvi zadatak će mu biti da eliminiše botove i trolove, da bi
novi Twitter najzad saznao identitete svojih korisnika i tako stekao
vlasništvo nad njima.
U pismu oglašivačima Musk ispravno zaključuje da su irelevantne
reklame spam, dok su one relevantne koristan sadržaj. U doba
tehno-feudalizma to znači da su sve poruke koje ne modifikuju ponašanje
korisnika spam, dok su one koje utiču na mišljenje i ponašanje ljudi
jedini sadržaj od značaja: tu je stvarna moć.
Kao privatni feud Twitter nikada ne može biti prostor globalne javne
debate. Ali to nikada nije ni bio cilj ove platforme. Jedino pitanje
koje se postavlja jeste može li ona novom vlasniku osigurati ulazak u
ešalon nove tehno-feudalne vladajuće klase.
Project Syndicate, 24.11.2022.
Preveo Đorđe Tomić