Najpre, ako je neki izbor manje zlo, on je bolja alternativa.
Upoređivanje po dobru ili zlu vodi istovetnom ishodu. Kao motivacija da
se glasa, razlika može da postoji. Možda ima više smisla glasati za
bolje, a ne za manje rđave. To može da ima određeni uticaj na izlaznost,
tako da ne bi trebalo zanemariti izbornu retoriku. Opet, nekome može da
bude lakše da glasa za manje zlo, nego da sebe ubedi da su oni za koje
će da glasa bolji izbor. Da je neki kandidat bolji od nekog drugog ne
znači da je reč o dobrom izboru, uostalom kao što manje rđav izbor ne
znači da je izbor rđav. Tako da vrednosni ulog glasa za manje zlo može
da bude manji, što bi moglo da podstakne na glasanje.
Glasanjem se bira, ali se i ocenjuje. Što bi trebalo da utiče na
ponašanje izabranih ili onih koji bi da budu izbrani. Demokratija je
način da se smene oni koji su na vlasti. Taj izraz nezadovoljstva bi
trebalo da utiče na ponašanje predstavnika, onih koji su dobili ili bi
da dobiju potrebnu većinu (sami ili u koaliciji). Kako?
Uzmimo da se glasa o programima sa kojima pred glasače izlaze stranke
ili kandidati. Uzmimo da glasači vrednuju ove programe kao bolje ili
gore; većina će biti za neki od tih programa (ili stranaka koje ih
zastupaju ili kandidata koji ih nude). Uzmimo da pobednička stranka ili
koalicija ne sprovodi program za koji je dobila podršku – trebalo bi da
izgubi sledeće izbore. Ukoliko i novi izabranici ne poslušaju glasače,
trebalo bi takođe da izgube podršku. Posle nekoliko izbora na kojima
gube oni koji ne vode računa o volji glasača, trebalo bi da se ponašanje
predstavnika, bar donekle, uskladi sa interesima većine, sa interesima
glasača koji su ih izabrali.
Tako da je negativan glas isto toliko važan kao i pozitivan. A može
da bude i važniji u zemlji u kojoj tek treba da se ustali demokratski
način odlučivanja. Uzmimo da se ceni da oni koji su trenutno u opoziciji
ne mogu biti gori, ili da bar ne mogu da mare za interese glasača manje
od onih koji su na vlasti; glasati za one koji su manje zlo bi vremenom
moglo da dovede do toga da se glasa za one koji su bolji od drugih –
glasanjem protiv može se doći do glasanja za.
Ovo bi posebno trebalo da važi za ustaljenije demokratije. Ukoliko se
računa da se politički poziv može obezbediti samo demokratskim
sredstvima – da se na vlast može doći samo izborima, trebalo bi
očekivati da će doći do profesionalizacije političkog poziva. Ljudi koji
se odluče za političku profesiju trebalo bi da više vrednuju svaki glas
od onih koji računaju da privremenim bavljenjem politikom ostvare lične
interese, pa im je, recimo, jedan mandat dovoljan. Jer im je svejedno
hoće li se oni ili njihova stranka vratiti na vlast pošto je na izborima
izgube.
Tako da bi profesionalizacija politike trebalo da dovede do toga da
se glasa za bolje, dok je na početku demokratizacije verovatno neizbežno
glasati za one koji se vide kao manje zlo, što će do ustaljenja
demokratskog načina odlučivanja češće biti opozicija.
Kako se obično ne može dobiti podrška većine, gde će se svi slagati u
vrednosti predloženih političkih mera po svakom pitanju o kojem će
predstavnici odlučivati, gotovo svi će glasati za neku kombinaciju
političkih ciljeva i mera koja će biti gora od onoga što oni smatraju
najboljim. Ali će biti bolja od alternativne, pogotovo ukoliko ima veće
izglede da bude i ostvarena. Što otvara pitanje uloge poželjnih ili
najboljih ili, uostalom, dobrih političkih ciljeva i sredstava.
Do glasanja za dobre političke ciljeve i odgovarajuća najbolja
sredstva da se oni ostvare trebalo bi da se u postojanim demokratijama
može doći na sličan način na koji se iz izbora u izbore utiče na
izabrane vlasti da vode računa o interesima većine, to jest onih čijim
glasovima su izabrani. Jedino što bi veći uticaj trebalo da ima
pozitivni glas. Glasom za jednu ili drugu stranku, jer će naravno
politički prostor biti pluralistički, iz izbora u izbore, stranke se
motivišu da budu dosledne sopstvenom programu. Što bi, u dužem
vremenskom periodu, trebalo da vodi političkim odlukama koje su
usklađene ne samo sa interesima većine u svakom datom trenutku, već i sa
promenljivim sastavom te većine, čime bi se podrška demokratskim
odlukama gotovo približila jednoglasnosti. Nekoj vrsti dobrog izbora
koji je u skladu sa opštom voljom, što bi demokratiju učinilo dobrom
vladavinom.