Želela sam da znam nešto više o istorijatu njene ilegalne trgovine drogom, te sam svratila kod nje na čašicu razgovora.
Nakon što me je pustila unutra, Šeron* je sela na svoj crni kožni kauč i rekla mi kako ne razume zašto me toliko zanima njena priča. “Ne shvatam šta je toliko posebno u gutanju balona punih koke”, rekla je ona. Šeron, koja je holandsko-surinamskog porekla, odrasla je u veoma malom gradu, ali je počela da visi na ulicama Amsterdama već sa 13 godina. “Tu gde sam živela stanovali su samo Holanđani. Mrzela sam to. Želela sam da se družim s ljudima koji izgledaju kao ja.”
Prijatelje je pronašla u predgrađu prestonice, a ovi su je navukli na hobije kao što je pušenje kreka i naučili je da pljačka ljude. Njena zabrinuta majka pokušala je da je vrati na pravi put, ali bez mnogo uspeha. “Dala mi je izbor: vrati se u Surinam ili ideš u veoma strog internat. Odabrala sam internat, jer sam znala da bih dobila svoje u Surinamu”, rekla je.
Na kraju je izbačena iz škole, provela neko vreme u popravnom domu i, konačno, završila u zatvoru za odrasle, “zbog pljački i tako toga”. Nakon što je 2001. godine puštena na slobodu, Šeron je otputovala do malog karipskog ostrva Kurakao zato što je čula da je preko njega lako krijumčariti kokain. Plan joj je bio da preuzme aktovku punu kokaina posle carine, zatim se okrene i odmah vrati u Holandiju.
Pročitajte: Kako sam šmrkao koku i dobijao batine u turskom zatvoru
“Ljudi sa kojima je trebalo da se nađem nisu znali šta rade, te sam odustala i odlučila da ostanem tamo neko vreme”, rekla mi je. Na Kurakau, kaže ona, ljudi su je stalno zapitkivali da li želi da krijumčari koku za njih. Šeron je, naravno, bila laka meta: nije bila sa Kurakaa i nije imala porodicu tamo. “Mnogi bi vas pitali da li hoćete da krijumčarite za njih kad čuju da ste iz Holandije. Ali ja sam uvek odbijala. Sve dok, eto, nisam naletela na prijateljicu koju sam znala od kuće”, slegnula je ramenima Šeron. “Pitala me je da li bih prenela nešto za nju i odlučila sam da pristanem. Svi su to tada radili. Na svakom letu bilo je najmanje deset ili 20 ljudi sa drogom. Čak su i sićušne starice prodavale drogu na Kurakau.”
Da bi se testirala, Šeron je progutala samo jedan balon pun kokaina. Skliznuo je bez problema, te je progutala još sedamdesetak. Svaki balon sadržao je deset grama kokaina, a plaćali su je 1.000 guldena (oko 550 dolara) za svakih sto grama. Kokain je bio spakovan u najlon, zatim umotan u jedan sloj lateksa (od rukavice), potom obmotan posebnom vrstom lepljive trake i na kraju umotan u još jedan sloj najlona i lateksa. “Bio je stvarno dobro spakovan. Nekim ljudima je ipak bilo teško da ga progutaju. Vežbali su sa komadom šargarepe ili nečim sličnim”, smejala se.
Nažalost, baloni sa kokom nisu uvek bili tako dobro spakovani kao njeni. Šeronina prijateljica umrla je sa 19 godina kad joj je balon pukao u stomaku. “Bila je to čista koka, doduše. Ja sam gutala samo prokuvanu, koja vas neće ubiti. Ili su mi bar tako rekli”, kazala je. “Zapravo sam videla kako mnoge mazge završavaju na hitnom prijemu.”
Pre nego što ih je progutala, Šeron bi proverila svaki balon ubacivši ga u kofu vode. Ako potone na dno, mora da se prepakuje. “Nije to tako komplikovano”, uveravala me je. Krijumčarenje droge izgledalo je kao dobra opcija za Šeron — želela je da se vrati u Holandiju, a to je delovalo kao lak način da se dođe do besplatne avionske karte.
Šeron nije bila čak ni nervozna kad je to prvi put radila, rekla mi je. Strpljivo je stajala u redu na aerodromu s onima za koje je znala da su punih stomaka, a potom samo glatko prošla carinsku kontrolu. “Posebnu pažnju obraćaju na ljude koji ne jedu. Verovatno zato što misle da ne možeš da jedeš ako imaš gomilu kokaina u stomaku. Ali ja sam jela kao i uvek”, rekla mi je. “Važno je i da ne izgledaš uplašeno ili da se ne ponašaš kao da si nervozan. Postavili su mi gomilu pitanja, ali ja sam na njih odgovarala najnormalnije. Čak sam ih pitala da li žele da se skinem ili da me dodatno pregledaju, šta god.”
_________________________________________________________________________
Pogledajte naš dokumentarac o sintetičkoj zavisnosti od kanabisa, “Spice boys”
_________________________________________________________________________
Za razliku od drugih u njenom položaju, Šeron nikad nije morala da izbaci iz sebe balon u toku leta. Kad se to desi, mazge moraju da ga operu i ponovo progutaju. “Posle imate stravičan zadah”, rekla mi je.
Nakon što bi sletela, Šeron bi iz sebe izbacila balone s kokainom uz pomoć specijalnog laksativa u obliku čokolade. Čim biste ih se rešili, morali ste odmah da ih predate dileru. “Ako niste, našli biste se u velikoj nevolji” — ali Šeron lično nije imala nikakvih problema sa svojim nadređenima. Najbliže što se našla katastrofi čuvši priču o osamnaestogodišnjaku kom su se baloni zaglavili u probavnom traktu. Stomak je morao da mu otvori hirurg, koji je kasnije predao robu — ali ne i dečka — policiji. Čak i u takvim situacijama, doktori moraju da se drže Hipokratova zakletve.
Šeron se prisetila jednog drugog slučaja kad je morala da prokrijumčari aktovku punu droge sa Jamajke. “Bilo je prilično lako”, prisetila se. “Podmitili su carinike. U Holandiji je drugi kurir preuzeo moj kofer i zajedno smo prošli carinu. Ništa nisam morala da radim.” Zato što se Jamajka ne smatra “zemljom visokog rizika”, pregleda se manje letova sa te destinacije. Na tom putovanju zaradila je 4.100 dolara.
Danas Šeron živi od socijalne pomoći, što nije ni blizu novca koji je nekad zarađivala. Svaki put kad bi uspešno prokrijumčarila pošiljku, častila bi sebe novom odećom.
Naravno, možda i pomalo neočekivano, na kraju je ipak došlo do zajeba i Šeron je uhvaćena 2007. godine. Taj put, umesto da proguta drogu, stavila ju je u šuplji dildo i gurnula u svoju vaginu. “Mislila sam da će rendgenski pregledati samo moj stomak, ali su me slikali i tamo dole”, rekla je pokazujući međunožje. “Međutim, ne strpaju te u zatvor ako nosiš manje od tri kile. Samo te ispitaju i puste te da ideš. Nisam ni bila u policijskoj stanici.”
Šeron su dozvolili da se odmah vrati u Holandiju. “Bilo mi je žao majke, jer je morala da plati avionsku kartu”, rekla mi je. Za kaznu, vlasti su joj precvikali pasoš na pola i bilo joj je zabranjeno da leti godinu dana. Njena majka je to videla kao priliku da prevaspita Šeron i dovela je kući.
Šeron nedostaju stari dani, ali definitivno ne i krijumčarenje. Čula je da je postalo mnogo teže. “Letovi iz Kolumbije i sa Kurakaa se pregledaju mnogo temeljnije”, rekla je. “Ne znam mnogo o najnovijim metodama. Sigurno to neću više raditi.” Videlo se da je iskrena.
“Šta još želiš da znaš? Rekla sam ti da nije zanimljivo”, zevnula je kad smo završili razgovor.
*Ime je izmenjeno radi zaštite privatnosti.