Kada predsjednik Vučić u svojim višečasovnim intervjuima na srpskoj televiziji stanovništvu obećava prosperitet i svijetlu budućnost, moglo bi se pomisliti da je ta država daleko iza sebe ostavila jugoslovenske ratove devedesetih. Međutim, kada odmah potom Vučić počne da mržnjom obasipa svoje političke protivnike, postaje jasno da su s njim ponovo na vlast došli ljudi koji su u ratu podržavali Miloševićev režim.
Niz skandala pokazuje da su Vučić i njegova Napredna stranka srpsku državu u potpunosti podredili svojim privatnim interesima. Srbija predstavlja slučaj onoga što se u političkoj nauci naziva „state capture“, države u rukama jedne klike. Na primjer, ministri dolaze sa plagijatima i kupljenim diplomama i doktoratima, a ne daju ostavke, iako je dokazano da su napravili prestup.
Vučić nogama gazi diobu vlasti, prisvaja dokaze protiv visokog funkcionera svoje stranke i proglašava ga nevinim u javnom govoru prije nego što je slučaj uopšte došao pred sud. A uzbunjivači otkrivaju da se ljudi iz Vučićevog okruženja obogaćuju korumpiranom trgovinom oružjem, na štetu države i radnika u jednoj državnoj fabrici oružja. Međutim, pravosuđe progoni uzbunjivače, a ne trgovce oružjem. Sve su to skandali koji bi poljuljali same temelje vlasti u nekoj funkcionišućoj demokratiji, ali ne i u Srbiji.
S obzirom na nedostatak vladavine zakona i nametanje jednoumlja u gotovo svim medijima, opozicija želi da bojkotuje parlamentarne izbore krajem aprila. Da li je bojkot izbora više od očajničkog čina?
SRF (Schweizer Radio und Fernsehen); subota, 14. mart 2020. godine
Piše: Kristof Vitrih (Christoph Wüthrich)
Prevod: Željko Radinković