Iz muzeja gde mu mesto nije,
Gde nekrsti protinoga sina
Drže ko da ne beše genije
Već spržena bez filtera drina.
Samo Crkva ume da prevede
Nikolinu želju zagonetnu,
Što pod zemlju nipošto ne htede
Nego da ga u furunu metnu.
On ne beše sadomazohista
Da bi vatrom hteo da se kazni,
Zbog vere je svete duša čista
Pokoj sebi tražila u vazni.
Zbog vere se peko ispod sača
Na gotovo hiljadu stepeni,
Da bi duša vaskrsla mu jača
Kada stigne u hram osvešteni.
Bog je svedok da je Tesla hrabro
Hladan lego u furunu vruću
Jer je Svetog Save hram izabro
Svojoj duši za vekovnu kuću.
Htede mesto gde je Sinan-paša
Mošti Svetog Save ognjem peko –
Bog je svedok, a i Crkva naša,
Mada Tesla ništa nije reko.
Nije reko, al’ mislio jeste,
Jer šta ima genije da priča
Da pepeo treba da mu smeste
Kraj pepela Rastka Nemanjića?!
To se samo po sebi razume –
Patrijarhu hvala Irineju –
Nije Tesla izmišljo izume
Da prašina bude u muzeju.
Smislio je radio-signale
Patrijarh da samo može čuti
Kad ga mrtav Tesla, bez sve šale,
Na kabinet Vučićev uputi,
Kad mu Tesla sa onoga sveta
Šapne tajnu: „Telo mi izgore
Da ga Vučić do hrama prošeta,
Pa da tako dobije izbore!
Oporuku Srbi neka čuju
Što je kriju urna i pepeo:
‘Ja sam, braćo, izmislio struju
Da bi Vučić nad vama svetleo!'“