Tako se zalomilo, na svake dve kolumne nam počne rat. Onaj na severu Kosova sam nekako uspeo da zaobiđem, ali ovaj u Izraelu ne. Kao i svemu drugom što se događa na Bliskom istoku, i ovom ratu trebalo je izvesno vreme da dopre do mene. Ceo život slušam Irak, Iran, Hezbolah, Arafat, Palestina, Pojas Gaze, Zapadna obala i kad nešto slušam skoro pola veka, potrebno je izvesno vreme da mi ponovo privuče pažnju.
Prvo što mi je privuklo pažnju bio je specifičan način na koji je napad Hamasa iz pojasa Gaze izvršen. Paraglajderima i drugim sredstvima za kampovanje i razonodu, Palestinci su u dubinu neprijateljske teritorije poslali komandose. Izraelska obaveštajna služba je zakazala – to je sledeće što mi je privuklo pažnju. Hm… Kad se ima u vidu karakter režima Benjamina Netanjahua, te dugotrajni i mnogobrojni protesti protiv njega, valja se zapitati da li je nadaleko čuvena izraelska služba zakazala slučajno ili namerno.
Zna se da autokratskim, kleptomanskim i korumpiranim režimima proizvodnja kriza „većih od života“ predstavlja oruđe za produžetak roka trajanja. Držanje nacije u ratnom stanju u oblastima kakve su Bliski istok ili Balkan, provereno privremeno na stranu stavlja sve političke razmirice i mobiliše sve raspoložive snage protiv zajedničkog (istorijskog) neprijatelja. Zaključio sam, pa, možda su ih Izraelci malo pustili, pa će im se u narednim danima najebati mame. To su te okrutne ratne strategije.
Tu sam završio sa intimnim promišljanjima o novom ratu za subotu i odgledao novi triler na Netfliksu („Reptil“, glavna uloga Benisio Del Toro). Ubrzo sam, međutim, zaboravio sve što mi je privuklo pažnju ranije, jer mi je pažnju privukao Hamasov metod ratovanja – osim vojnih, oni su odabrali i mnoštvo civilnih ciljeva, tačnije, upali su na nekoliko žurki i koncerata na otvorenom i odande oteli veliki broj mušakaraca i žena, a zavidan broj su i pobili. Imidž romantičnih revolucionara, koji su Palestinci decenijama pokušali sebi da nadenu, uništen je za jedan dan.
Naročito me je potresla sudbina Šani Luk, koja je iz Nemačke došla do pojasa Gaze, na muzički festival posvećen miru (!), a čije su se fotke s instagrama mešale sa slikama njenog golog tela, koje su teroristi vozali džipom po prašini. „Revolucionari“ su se nad telom iživljavali, a prolaznici su telo pljuvali. Telo je prepoznato po karakterističnim tetovažama, koje je Šani imala na nogama. Pored nje, mogli smo da vidimo snimak na kome se teroristi iživljavaju nad ženom oblivenom krvlju, sa velikom tamnom flekom na zadnjem delu pantalona, koju su nimalo nežno prebacivali iz gepeka na zadnje sedište džipa.
Tu je još jedna devojka, koju odvoze na motorciku, a potom se pojavio snimak kako pije vodu. Ona je sad ko zna gde i u ko zna kakvom stanju. Pošto nema gore stvari nego kada se teroristi pretvaraju da su pravednici, podelio sam na mojoj Fesjbuk stranici objavu internet-aktiviste poznatog kao Milan Charlie, na kojoj se nalazi nekoliko desetina fotografija sa imenima i brojevima telefona devojaka koje su otete u jučerašnjem napadu „romantičnih“ palestinskih revolucionara. Charlijeva objava sadržala je i geopolitičke detalje, neophodne za bolje razumevanje situacije, a koji se svode na: Iran, Asad i Putin su podrška palestinskim teroristima.
Kad znamo da su SAD tradicionalni saveznik Izraela, ovo ima logike. Kad znamo da je SSSR u vreme hladnog rata bila sponzor svim teroristima koji su se borili protiv „trulog zapada“, ovo ima logike. Kada znamo da je Rusiji potrebno otvaranje još nekoliko žarišta širom sveta zbog pat pozicije u Ukrajini, ovo ima logike, a u tom smislu ima logike i ono što se dešavalo u Banjskoj. Ono što nema nikakvog opravdanja, a ni logike, kad se ima u vidu PR efekat, jeste terorizam i ubijanje civila. Podelio sam likove tih otetih devojaka, jer to mi je bio najjači utisak najnovijeg rata na Bliskom istoku.
Zatim se na mojoj Fejsbuk stranici desilo čudo – istorijsko pomirenje srpskih i bošnjačkih ekstremista, ujedinjenih u mržnji prema Izraelu, SAD i svima koji se usude da prigovore palestinskoj ratnoj strategiji. Usledile su kilometarske istorijske lekcije u komentarima, kada je i kako Izrael okupirao palestinsku teritoriju, „iskoristivši“ to što su Jevreji umalo istrebljeni u holokaustu. Zatim je išao niz istorijskih lekcija o tome kako su sve Izraelci u proteklih sedamdeset godina ugnjetavali i ubijali Palestince. I nijedno opravdanje za jučerašnje masovno ubistvo civila.
Desila se identična pojava kao sa mojim objavama vezanim za genocid u Srebrenici, otmicu u Štrpcima i drugim, nažalost, brojnim zločinima izvršenim u ime mog naroda. Tada me obično ekstremisti nazivaju izdajnikom, jer nisam istovremeno popisao i sve srpske žrtve, kad se već usuđujem da diram srpske zločince. Na slike otetih (i verovatno pobijenih) žena odgovoreno mi je horskim srpsko-bošnjačkim graktanjem o zverstvima koja je Izrael proteklih decenija vršio nad Palestincima. Izuzimajući činjenicu da Palestinci ni tad nisu bili cvećke, pozvao sam komentatore da, umesto što laju, okače slike i imena žrtava, uz datume izraelskih zločina. Niko me nije poslušao.
To što ima toliko ljudi koji jedne zločine pravdaju drugim, ponovo nas podseća da je ljudsko biće najgora štetočina na planeti, a da su na Balkanu posebno glupi i opasni ljudi. Bošnjaci, kojima je tako drago kad god se osvrnem na zločine koje su nad njihovim narodom činili srpski zlikovci, sada su, u zabrinjavajućem broju počeli da reže i da me vređaju, kada je trebalo makar odćutati tragičnu sudbinu izraelskih civila. Rame uz rame s njima bili su proruski velikosrpski divljaci, koji su, samo zato što deluje kako je Putin aminovao terorističku akciju u Izraelu, sklopili privremeno primirje sa svojim vekovnim neprijateljem i okomili se na mene.
Pošto sam ih nekoliko desetina blokirao, a oni nastavili da se roje, zaključio sam kako će mi ta gomila mentola upropastiti dan. Zapitao sam se kakav li je dan izraelskim i palestinskim civilima, a onda sam objavu obrisao. Bolje je napisati tekst o ovom žalosnom fenomenu. Vratićemo sa na početak i zaključiti da u sukobima koji traju nekoliko desetina godina teško da ima ispravne strane. Neko reče da su civili u svim ratovima najveće žrtve. Ajde?! Ima nešto i do toga ko je prvi počeo, a pošto su pojedini počinjali prvi i pre više stotina godina, najbitnije je fokusirati se na sadašnjost, jer ona nas vodi u budućnost. U skladu s tim, za narode Bliskog istoka, a naročito narode „zapadnog Balkana“, nema lepe budućnosti.