Dve studentkinje izvesne pandurske visoke škole u Sarajevu dobile su nagradu za veličanje ratnih zločina i zločinaca u vidu studiranja u izvesnoj pandurskoj visokoj školi u Beogradu. Ovu nagradu su dobile na inicijativu osobe sa bilborda u Istočnom Sarajevu i na Romaniji, Aleksandra Vulina.
Ne toliko davno, pisao sam na ovom istom mestu satirični tekst o tome kako Vulin, koji ni u ludilu ne može da dobije mural ili bilbord u Beogradu, preko plaćenika vredno na tome radi u Dodikovoj privatnoj paradržavi. Tada je to bilo donekle smešno, ali u leto 2023, posle sankcija kojima je Vulina častila Amerika, umesto osmeha eto nama knedle u grlu.
Studiranje u Beogradu i nije neka nagrada. To je najzagađeniji grad u Evropi, često i na svetu, pun agresivnih manijaka, koji svoju agresiju izvoze najpre na beogradske, a zatim i na ulice regiona. Ko studira u Beogradu, u vreme Vučića, Vulina i Šapića, studiranja će se sećati kao najgoreg perioda u životu. Osim ako nije kreten.
Tako će i ove dve troprste vlasnice iscrtanih obrva. Nije teško biti mlad i glup u isto vreme. Ja to dobro znam. Ko nije bio mlad i glup, taj nije živeo. Naročito je lako otrovati se nacionalizmom kad si mlad. I glup. Bitno je, dok si još uvek mlad, shvatiti da si bio glup, pa postati malo pametniji, reći bio sam glup, pogrešio sam i sad sam već nešto manje glup.
Vreme će pokazati da li će ove dve ostati mlade i glupe, odnosno postati matore i glupe, jer samo neko ko je glup može da sklopi rečenicu “Nek smo vas pobili”, najpre u glavi, a zatim i da je podeli kao komentar u prepucavanju s kolegom sa faksa. Glup i zao je najgora kombinacija, a u regionu gde takvi caruju, ovo što se desilo na sarajevskom fakultetu nije za čuđenje.
Glupih i zlih pupoljaka ima na sve strane, valja ih samo ubrati. Posle epiloga, mogud a se opkladim da ispad mladih dama nije bio slučajan. Zajedno sa isticanjem table u Istočnom Sarajevu koja informiše o broju izbeglih Srba iz tog grada, te pravoslavnim muzičkim veseljem u Srebrenici, uoči Petrovdana, ispad dve troprstaljke deo je ovogodišnje neformalne manifestacije “Kreteni slave ratne zločine i ratne zločince”.
Da je sve otišlo u kurac govori i to da, u odnosu na prethodne godine, nije dovoljno negirati genocid, valja mu se radovati. Pred svima. Joj, sramote. Više puta naglašavao sam da zločinci iz Srebrenice imaju svoja imena i prezimena i da se genocid ne može pripisati srpskom narodu. Kreteni svojim postupcima naoko dokazuju upravo suprotno – da srpski narod slavi zbog najvećeg ratnog zločina koji se desio posle Drugog svetskog rata u Evropi. Ne slavi narod, slave kreteni.
Kretena ima mnogo, ali to nije ništa novo. Veći problem predstavljaju pokvarenjaci koji lože kretene da se ponašaju kao kreteni. Najpokvarenije što srpski narod ima u ponudi trenutno vlada “srpskim antisvetom”. Ova banda koristi se nacionalizmom kako bi se održala na vlasti i uvećala svoje bogatstvo. Njima su kreteni korisni idioti, a sutra će, ako ustreba, biti i topovsko meso. Trenutne zvezde ovog anticivilizacijskog procesa su, osim neizbežnog Vučića, Vulin i Dodik. Obojica pod američkim sanckijama, jedan drugom materijalno i figurativno pružaju prekodrinsku podršku, izjavama, bilbordima, ali i akcijama na terenu.
Kao što su dve tropstaljke zlopupotrebljene za lični marketing dva lupeža, te dalju izolaciju “srpskog antisveta”, tako su zloupotrebljene i srpske izbeglice iz Sarajeva. Banda nema milosti ni prema kome, štaviše, posebno im je slatko da žrtvuju pripadnike svog naroda. Podatak o broju izbeglih Srba iz Sarajeva nije smeo da bude pretvoren u provokativnu tablu, podignutu u vreme kada se obeležava srebrenički genocid.
Neki pokvarenjak je, eto, smislio da je to prava stvar, pa su tako srpske žrtve zloupotrebljene u “danima slavljenja zločina u Srebrenici”. To je česta pojava kod kretena – čim se pomenu srpski zločini, oni odmah zloupotrebljavaju srpske žrtve i koriste ih kao štit, čime ne samo što potpiruju međunacionalnu mržnju, već ponovo ubijaju i proteruju odavno mrtve i proterane pripadnike svog naroda.
Kreteni, međutim, toga nisu svesni. Pokvarenjaci jesu. Pokvarenjaci će često glumiti kretene, tako što će ovaj tekst na društvenim mrežama komentarisati agresivno, šovinistički i polupismeno, svim velikim slovima. Takva tri trolovska komentara biće dovoljna da se stvori varljiv utisak da su kreteni u većini, a zapravo su u većini kukavice.
Zastrašujuće je koliko je malo ljudi spremno da otvoreno govori i piše o ovim očiglednim pojavama. Kad se saberu pokvarenjaci, kreteni i kukavice, dobije se iluzija o većini, koja podržava genocid, slavi ratne zločince i zvekeće oružjem, prizivajući novi rat. Ovog puta, obeležavanje genocida u Srebrenici došlo je, igrom nesrećnog slučaja, istovremeno kada su Amerikanci Vulinu zveknuli sankcije.
Ovakav potez, koji predstavlja trijumf sile nad diplomatijom, doveo nas je u dobro poznatu situaciju iz devedesetih – lice pod sankcijama se poistovećuje sa narodom i državom. Vulinu to nešto teže ide u Srbiji, ali mu, uz Dodikovu pomoć, ide dosta dobro u odmetnutom entitetu BiH. Nema šta nismo čuli od čelnika režima u Srbiji – da su sankcije Vulinu uvedene zbog njegovog odnosa prema Rusiji, da su sankcije Vulinu uvedene da bi se stvorila veštačka ravnoteža između Srbije i Kosova…
…da su sanckije Vulinu uvedene da bi Srbija bila manje konkurentna Americi u trgovini oružjem i tako redom, sramota sramovu stiže, jer ako ćeš već da lažeš i lupetaš, opredeli se za jednu verziju i drži se nje. Na terenu imamo sveže iscrptane grafite “Kad se srpska vojska na Kosovo vrati” u Beogradu, moratorijum na izvoz oružja koji se obrazlaže jačanjem borbene gotovosti Srbije, imamo “Velkam tu d klab, buraz”, čestitku koju je Vulinu poslao Dodik, kolega po sankcijama i vernosti Kremlju…
…a imamo i dve troprstašice, koje je Vulin spasio studiranja u Sarajevu i podario im studiranje u Beogradu. Čim se Vulinova sudbina reši (priča se da je mesto ambasadora na Kubi upražnjeno baš za njega), situacija će se na terenu smiriti. Ko je ispao kreten, ispao je. Ko preživi, pričaće.
Na Svetog Petra valja pojesti crvenu jabuku, “petrovku”, jer, po predanju, ove jabuke Sveti Petar deli deci na onom svetu. Koliko je pravoslavnih hrišćana pojelo “petrovku”, za dušu dece ubijene u ratovima devedesetih, koliko ih je zagrizlo jabuku za dušu dece pobijene u masakrima 3. i 4. maja, u Beogradu i Mladenovcu, a koliko ih je pevalo, slaveći srebrenički genocid?