Koautor ovog teksta je Rastislav Dinić.
Dok pišemo ovaj tekst, na društvenim mrežama je već otkriveno da je
Petar Veličković, autor teksta „Protiv nasilja, ne protiv muškaraca ili
žena“, objavljenog u Politici 18. jula 2017. fiktivna ličnost. Navodni
autor potpisan je kao „forenzički psihijatar, sudski ekspert za
poveravanje dece, iz Montreala u Kanadi“ (tekst je u međuvremenu
uklonjen sa sajta Politike). Međutim, ni najtemeljnijom internet
pretragom nije moguće pronaći osobu ovog imena i zanimanja, iz Kanade
ili bilo koje druge zemlje. Ali ovo nije sve – fotografija navodnog
autora lako se dâ razotkriti kao fotografija austrijskog glumca Andreasa Kaufmana. Dakle, imamo dobre razloge da sumnjamo da je potpisani autor teksta stvarna ličnost.
Ono što još uvek nije otkriveno, a što nam se čini od ključne
važnosti za razumevanje ovog slučaja jeste da ovo nije prvi put da
Politika objavljuje tekst verovatno potpisan imenom i funkcijom
izmišljene ličnosti. Prethodni takav tekst bavi se skoro identičnom
temom, pisan je sličnim stilom i kao da ga je pisala ista ruka. U
pitanju je tekst
„Nepravde feminističkog pravosuđa“ potpisan imenom Milovana B. Vučića,
za koga se kaže da je „profesor univerziteta, psihoanalitički
psihoterapeut i psihoanalitički supervizor, specijalista za dečju
psihoanalizu, Los Anđeles, Kalifornija“. Kao i u slučaju „Petra
Veličkovića“, ni najtemeljnija internet pretraga ne uspeva da pronađe
osobu sa ovim imenom i kvalifikacijama. I opet, kao u slučaju „Petra
Veličkovića“, internet pretraga pokazuje da je u pitanju sasvim druga
osoba – ovoga puta najstariji
čovek u Nemačkoj, Herman Donerman. Ono što je sasvim sigurno jeste da
to nije fotografija „Milovana B. Vučića“, psihoanalitičkog terapeuta.
Ovo nas opet navodi na pomisao da Milovan B. Vučić, psihoanalitički
terapeut iz Los Anđelesa, zapravo ne postoji.
Ono što je posebno značajno je da se oba teksta bave navodnom
infiltracijom „feminističke ideologije“ u srpsko pravosuđe, te
nepravdama koje ono novodno čini prema muškarcima i deci. Još je
značajnije primetiti da je hronološki prvi tekst, onaj „Milovana B.
Vučića“, pisan direktno povodom
slučaja Marije Mali i činjenice da je sud tada, uprkos postojanju tužbe
za porodično nasilje, decu u brakorazvodnoj parnici dodelio ocu –
gradonačelniku Beograda Siniši Malom.
Ne tvrdimo, ali imamo jake razloge da verujemo da su oba navedena
teksta napisana od strane iste osobe. Ako je to tačno, uredništvo
Politike je moralo biti upoznato sa nepostojanjem ovih autora, a možda i
sa identitetom pravog autora. Ne tvrdimo, ali imamo dovoljno razloga za
razumnu sumnju da su oba teksta povezana sa slučajem Siniše i Marije
Mali.
Zahtevamo od uredništva Politike da odgovori da li je znalo da
objavljuje tekstove potpisane imenima nepostojećih ljudi. Takođe
zahtevamo da uredništvo Politike odgovori da li zna pravi identitet
autora ovih članaka, kao i ko im je poslao te tekstove i možda im
naložio da ih objave. I konačno, zahtevamo od Ane Brnabić, kao prve
premijerke Srbije, da se izjasni o ovom surovom poigravanju životima
žena žrtava nasilja, kao i o eventualnoj vezi ovog sa slučajem Siniše i
Marije Mali.