Google je otpustio inženjera koji je napisao memorandum
na deset strana u kome objašnjava zašto su žene manje zastupljene u toj
kompaniji. Po njegovom mišljenju, žene jednostavno nisu biološki
predodređene za te poslove. Iako je ostao bez posla, ne treba previše
brinuti za njegovu budućnost. Već je dobio ponudu od Džulijana Asanža da
radi u WikiLeaksu. A što se žena u IT industriji tiče, ili bilo kojoj
industriji u kojoj dominiraju muškarci, priča je drugačija.
Pre svega, ne treba previše romantizovati akciju Googlea. Nisu oni
otpustili pisca memoranduma jer mnogo veruju u jednakost polova, već da
bi sprečili moguće tužbe. Svaka žena koja bi ostala bez posla u Googleu
imala bi protiv njih municiju pred sudom. Takođe, Google se već neko
vreme nalazi u nezavidnom položaju. U toku je zvanična istraga
koja treba da utvrdi da li Google, suprotno zakonu, žene plaća manje
nego muškarce. Dakle, oni su pre svega štitili svoje korporativne
interese kada su otpustili autora memoranduma.
Vratimo se sada ženama u „muškim“ industrijama. To da žene,
uslovljene biologijom, biraju manje plaćene poslove jedna je od prvih
tvrdnji na koju naiđete kada je reč o razlici u primanjima muškaraca i
žena. Kada se postavi pitanje zašto su „ženski“ poslovi manje plaćeni i
manje cenjeni u društvu – na primer, zašto više plaćamo/cenimo osobu
koja programira igrice za telefon od osobe koja nam čuva dete – odgovor
je da je ta industrija naprosto profitabilnija. Ona proizvodi stvar koja
će se dobro prodati.
Na argument da žene biraju, a uslovljene biologijom, manje plaćene
poslove, naslanja se argument o tome da žene biraju lakše poslove.
Dakle, ti poslovi su manje plaćeni i manje cenjeni jer su lakši. Kako na
poslovima u IT industriji nema dizanja teškog tereta ili kopanja
tunela, težina tog posla sastoji se u dugim satima provedenim na radnom
mestu i stresu, dok žene teže boljem balansu između privatnog i
poslovnog.
Biološkim argumentima, dominantnim i u memorandumu bivšeg inženjera
Googlea, želi se naučno objasniti slaba plaćenost žena. Oni su
racionalni i naučni, to su čiste brojke – hoće da nas uvere. Nema tu
mesta seksizmu – kažu nam. Kada se na osnovu uvida iz društvenih nauka
posumnja u te argumente, kreće napad na društvene nauke kao takve. One
ne operišu brojkama. Prirodne nauke, pak, samo teže da objasne zašto
poslovni svet takav kakav danas jeste i treba da bude takav. Žene su
manje plaćene – jer priroda tako diktira. Do skoro je priroda diktirala
da žene ne treba ni da učestvuju na tržištu rada.
Brojni su problemi u memorandumu bivšeg inženjera Googlea, kao i u
argumentima onih koji ga brane. Neću se osvrtati na sve; navešću dva
primera. Jedan koji praktično dokazuje da se stvari za žene mogu menjati
nabolje u dominantno muškim poslovima, i drugi koji govori o direktnoj
povezanosti pola sa visinom plate.
Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, u pet najprestižnijih
simfonijskih orkestara u Sjedinjenim Američkim Državama bilo je svega 5
odsto žena. Do 1997. godine taj procenat je porastao na 25 odsto. Broj
žena u njima i dalje da raste. Nije promenjena struktura orkestara kako
bi se favorizovali „ženski“ instrumenti niti je primenjivana pozitivna
diskriminacija prilikom audicija. Jedina stvar koju su orkestri
promenili je izbacivanje pola iz jednačine prilikom zapošljavanja. Prvo
su uvedene takozvane slepe audicije,
gde kandidat ili kandidatkinja sviraju pred komisijom ali iza paravana
tako da se ne može videti ko svira. Pošto su uvideli da su predrasude
još tu i zaključili da se i po zvuku obuće može naslutiti pol kandidata
ili kandidatkinje, uklonjena je i ta prepreka pa je broj žena u
najprestižnijim simfonijskim orkestrima počeo da raste.
Prema jednom opširnom istraživanju
u kome su analizirani podaci od 1950. do 2000. godine, kada žene počnu u
većem broju da se bave zanimanjima u nekoj sferi, plate za ta zanimanja
počinju da padaju. Pokazalo se da to važi za dizajniranje,
kućepaziteljstvo, biologiju. S druge strane, kada muškarci počnu da
dominiraju određenim zanimanjem, prestiž i plate rastu. Najočigledniji
primer je programiranje. Sredinom prošlog veka u NASA-i je „kompjuter nosio suknju“. Tada je to bilo slabo plaćeno i slabo cenjeno zanimanje. Sada svi znamo kako stvari stoje.
Činjenica da je inženjer smatrao da ima dovoljno znanja da objasni
društvenu pojavu ne iznenađuje. Humanistika se omalovažava dok se
prirodne nauke i tehnologija prikazuju kao svemoguće i sveznajuće. Ali
ljudsko društvo i sami ljudi su ipak više od jednostavnog skupa delova. I
kao što sociološkinja ne bi trebalo da nam objašnjava kako radi
kompjuter, tako i programer ne bi trebalo da nam objašnjava kako radi
ljudsko društvo.