Draga Brenda,
… A sad, 87-godišnjak, ludo zaljubljen u mladu ženu koja mi piše
izvandredna pisma, koja me voli do groba, koja me drži na životu i u
ljubavi (prvi put savršene ljubavi), koja mi iznosi u pismima tako
duboke i ganutljive opaske da sam radostan i zbunjen kao kakav šiparac.
Ali i više od toga – zahvalan, haran, sretan. Da li zaista
zaslužujem sve one lepe reči kojima me obasipaš? Nagoniš me da pitam ko
sam ja zapravo, da li zaista znam ko sam i šta sam? Ostavljaš me da
bludim u misteriju. Zato te još više volim.
Padam na kolena, molim se Bogu za tebe, blagosiljam te s ono malo
svetaštva što mi je još ostalo. Bog bio s tobom, predraga moja Brenda, i
nemoj nikad zažaliti zbog ove romantične ljubavi sred svog mladog bića.
Oboje smo blagoslovljeni.
Mi nismo od ovoga svijeta.
Mi pripadamo zvezdama i s one strane svemira.
Živela Brenda Venus!
Neka joj Bog podari radost i ispunjenje svih težnji i večnu ljubav!
Henry.
Treće pismo, od 29.9.1978.godine,
Jedno od poslednjih koje je Miler napisao.