Da li znate da kamioni s robom putuju od Ljubljane do Tirane više od pet dana?
Da li znate da u ovom trenutku prosečan BDP u zemljama regiona iznosi svega jednu trećinu od prosečnog BDP-a zemalja članica EU?
Da li znate da su samo u poslednjih pet godina zemlje u regionu udvostručile svoju zaduženost, a 800.000 zaposlenih je izgubilo posao?
Region je infrastrukturno i ekonomski nedovoljno povezan. Politika očuvanja makroekonomske stabilnosti stalnim zaduživanjem i otpuštanjem radnika dovela je do dramatičnih posledica u svakoj pogođenoj porodici, ali je i uzdrmala demokratski poredak i vrednosti na kojima počivaju naša društva.
Sedam ekonomija, a sveukupno ekonomski razvijeni kao Portugalija. To mora da se menja!
Krajem novembra 2013. godine, u Sarajevu su predstavnici Srbije, Kosova*, Bosne i Hercegovine, Albanije, Crne Gore, BJR Makedonije i Hrvatske, usvojili sveobuhvatnu razvojnu strategiju koju je pripremio Savet za regionalnu saradnju, pod nazivom Jugoistočna Evropa 2020 – radna mesta i prosperitet u evropskoj perspektivi. Iza strategije JIE 2020.stoji sedam vlada odlučnih da, uz podršku Saveta za regionalnu saradnju i Evropske komisije, svojim građanima obezbede kvalitetniji život, da ih vode ka izlazu iz krize.
To konkretno znači: otvoriti milion radnih mesta u regionu u narednih sedam godina, uvećati energetsku efikasnost za devet odsto, zatim povećati efikasnost rada vlada za 20 procenata, udvostručiti trgovinu i investicije, i na kraju – povećati produktivnost za trećinu.
Uz to, potreban je obrazovni sistem koji bi povećao broj diplomiranih mladih stručnjaka za 300.000, sa mogućnošću za zaposlenje; porast prosečne zaposlenostisa 39 na 44 odsto i ukupnog regionalnog trgovinskog prometa sa 94 na 210 milijardi evra.
Ovo su samo brojevi, ali onisvedoče o ambiciji strategije JIE 2020, kao i o svesti da iz krize ne možemo izaći otkazima. Ekonomski kriterijumi za pristupanje Evropskoj uniji ostaju sasvim jasni – funkcionalna tržišna ekonomija i kapacitet za konkurentnost, sposobnost da se takmičimo na tržištu unije.
Ove nedelje Srbija je započela pregovore o članstvu u EU.Utorak je bioveliki dan za Srbiju,s obzirom na to da je njena evropska perspektiva sada u potpunosti na pravom putu. To je takođe i veliki trenutak za čitav region, jer se šalje poruka da se naporan rad, istrajnost i hrabrost isplate, čak i u vreme krize. To je velika vest i za Evropsku uniju, jer se pokazuje njena puna posvećenost procesu proširenja i uključenosti.
I baš zbog toga, doprinos Srbije u pripremi i primeni strategije JIE 2020.sada je još značajniji.
Građani EU neće podržati pridruživanje zemalja koje su ekonomski mnogo slabije od onih u uniji. Puna primena strategije JIE 2020.i ispunjavanje vrlo preciznih i merljivih ciljeva koji su u njoj postavljeni, način je da razlike smanjimo, da se i sami približimo standardima EU, kako po obrazovanju tako i po zaposlenosti, uslovima za rad i produktivnosti. Pored povećanja zaposlenosti, najvažniji cilj strategije jesteda do 2020. godine naš BDP bude blizu polovine prosečnog BDP-a u zemljama EU.
U narednim godinama glavni posao Saveta za regionalnu saradnju biće da obezbedi primenu Strategije JIE 2020. Uspostavićemo detaljan sistem nadzora napretka svake zemlje pojedinačno u primeni Strategije JIE 2020. Već sada imamo operativni i akcioni plan koji uključuje ekonomije iz regiona, u svakoj i do 20 ministarstava i agencija, 15 regionalnih sektorskih koordinatora, privatni sektor, civilno društvo, međunarodne organizacije i donatore. Građani će biti redovno obaveštavani dokle se stiglo kroz godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku u pristupanju EU.
Vlada Srbije usvojila je Strategiju JIE 2020 – radna mesta i prosperitet u evropskoj perspektivi, a zatim je zajedno sa svim drugim zemljama podržala kao zajedničku razvojnu strategiju regiona. U primeni strategije JIE 2020.Srbija može da računa na punu podršku Saveta za regionalnu saradnju, komesara za pridruživanje EU i same Evropske unije, kako je to zaključio i Savet Evropske unije 17. decembra 2013.
* Ovaj naziv ne prejudicira stavove prema statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.