Kultura i zabava

Kada se spomene Kristijano Ronaldo jedna od prvih asocijacija je - najskuplje plaćeni fudbaler sveta. A kada se spomene Lionel Mesi, pored ostalih karakteristika sjajni Argentinac je - treći najskuplje plaćeni fudbaler na planeti, jer ga je po plati pretekao malo manje poznati sunarodnik. Upoznajte Darija Konku, senzacionalnog fudbalskog bogataša.

Konka ima 28 godina i van Južne Amerike teško da su šire narodne mase čule za njega. Red je da se i o njemu nešto sazna, ali ne samo jer je postao saigrač Klea u Gvangžuu, niti zato što je taj klub, poznat u okruženju i kao "kineski Čelsi" platio Fluminenseu 10 miliona evra za njegov transfer, već zbog toga što je Konka postao drugi najplaćeniji fudbaler na svetu.

Tokom naredne dve i po sezone Konka će zaraditi 26,5 miliona evra prema ugovorom predviđenim finansijskim obavezama Gvangžua. To je 10,6 miliona evra godišnje - a to je, pak, više nego što je Mesijeva plata u Barseloni. Primera radi, Kristijano Ronaldo u Realu godišnje od plate zaradi 12 miliona evra, trećeplasirani Mesi 10,5 miliona evra, a na četvrom mestu su Čelsijev napadač Fernando Tores i odbrambeni igrač Mančester sitija Jaja Ture koji zarađuju deset miliona godišnje.

Konka je svojevremeno, istina kratko, igrao za River Platu, a posle nastupa za Univerzidada Katolika i Rosario Central, obreo se u Brazilu gde je igrao za Vasko da Gamu a potom i za Fluminense. No, mnogi su prošli kroz južno-američke škole fudbala, a Konka je jedini koji je nadmašio Mesija po plati. Razlog? Igra maestralno u sredini terena, voli da proigrava saigrače, ima ubojitu levicu i... Kinezi su rešili da "odreše kesu" kada je malo ko očekivao da bi iko mogao u ovom trenutku da bude bolje plaćen od zvaničnog najboljeg fudbalera na planeti.

Dario Konka je dva puta bio proglašen za najboljeg fudbalera Brazila, 2009. i 2010. a ni to što nikada nije pozvan u reprezentaciju Argentine nije zasmetalo da po plati pretekne i svetske zvezde poput Runija, Kake, Ćavija, Inijeste, Teveza, Riberija, Džerarda...

Goran Bregović digao je u 3. jula uveče Karlove Vari na noge, koncertom svog Orkestra za svadbe i sahrane, glavnim muzičkim pratećim događajem Međunarodnog filmskog festivala koji se održava u toj češkoj banji od 1. do 9. jula.

Novak Đoković se nije zadovoljio prvim mestom na ATP rang listi, već je tenisku godinu iz snova nastavio ostvarenjem svog dečačkog sna: postao je šampion Vimbldona! U velikom finalu najbolji teniser Srbije, a od ponedeljka i zvanično najbolji na svetu, savladao je branioca trofeja Rafaela Nadala sa 6:4, 6:1, 1:6, 6:3 i tako na najlepši način ozvaničio da mu nema ravnog na planeti!

Osvojiti Vimbldon san je svih koji se tenisom bave, što i ne čudi jer je u pitanju turnir sa 125-godišnjom tradicijom. Čuvene su širom sveta tamošnje jagode sa šlagom, još čuveniji akteri na terenu obučeni u belo, a najčuveniji je trofej koji se šampionu dodeljuje još od 1886. Upravo je o tom peharu maštao Đoković, no da biste san i ostvarili, morate da se usudite da zakoračite ka njemu, a onda da koračate hrabro - kakve god da su prepreke na putu.

Prepreka se u nedelju 3. jula zvala Rafael Nadal. Najbolji na svetu i šampion Vimbldona. Od obe titule oprostio se u nedelju, 3. jula.

Maestralna igra u ključnim trenucima, napad i iz situacija u kojima bi se svi ostali igrači branili kako znaju i umeju, te smirenost kada je bilo “gusto”, tri su stavke koje opisuju kako je Đoković došao do petog uzastopnog trijumfa nad dosadašnjim teniskim vladarom sveta.

Tako je došao do brejka na samom kraju prvog seta. Tako je deklasirao rivala u drugom, a došao do trijumfa u napetom četvrtom. Baš tako je i ostvario svoj san: bravurama, inicijativom i smirenošću.

Od Nadala je posle ovog finala ostalo samo “branilac trofeja” i “dosadašnji broj 1 svetskog tenisa”. Za to je najzaslužniji - Novak Đoković. Istina, za veliko finale bila su potrebna dva velika igrača. Takvi su se i nadmetali za trofej na Centralnom terenu Vimbldona, no sve što je Španac uspeo da uradi jeste da osvajanjem drugog seta sa 6:1 - pripreti.

Međutim, od te pretnje, koja je još malo potrajala, na kraju nije bilo ništa: po prvi put u istoriji tenisa igrač iz Srbije postao je šampion Vimbldona. Kao što je i maštao. Kao što je i zaslužio. Bravo, Nole, majstore!

Roman Nikole Petkovića kratak je i efektan. Napisan je u rafalnoj paljbi sažetih poglavlja koja čitaoca ne opterećuju. Njegovo vladanje jezikom je impresivno, to se najbolje vidi iz drugog dela romana u kojem se opisuje poseta rodbini u okolini Doboja.

Koncert će početi nešto iza 22 časa, nakon nastupa "Tankera", metal benda iz Banjaluke, koji će svirati oko 45 minuta, i pauze da bi se bina namjestila za njihov nastup.

Rafael Nadal je ostao bez titule na Vimbldonu i bez prvog mesta na ATP listi, ali mu to nije smetalo da iskreno čestita Đokoviću na trijumfu do kog je došao u finalu slavnog turnira upravo pobedom nad sjajnim Špancem.

“Čestitam Novaku i njegovom timu na zasluženoj pobedi. A i na izvrsnoj sezoni. Za mene je Vimbldon uvek bio najvažniji turnir, biti ovde je ostvarenje sna. Kada sam osvojio prvi put Vimbldon, 2008, emocije su me preplavile, pa mogu da mislim kako je sada Novaku”, rekao je Nadal.

On je priznao da je pružio sve što je mogao, ali da je Đoković ipak došao do zasluženog trijumfa.

“Dao sam sve od sebe u ovom finalu, ali to ipak nije bilo dovoljno za trijumf. Naravno, vraćam se i sledeće godine”, rekao je Nadal.

Svetski prvak Moto GP šampionata i vozač Jamahe Horhe Lorenco pobednik je trke za Veliku nagrade Italije i tako smanjio bodovnu prednost lidera šampionata Kejsija Stonera.

Lorenco je do druge pobede u sezoni stigao nakon što je Australijanca pretekao šest krugova pre kraja staze Mugelo.


Stoner je trku završio na trećem mestu iza vozača Honde Andrea Doviziosa, iako je startovao sa pol pozicije.

Španac je smanjio prednost Stonera na 19 bodova u generalnom plasmanu, dok je Dovizioso ostao na trećem mestu.

Ukrajinski bokser Vladimir Kličko pobedio je Britanca Dejvida Heja odlukom sudija (117:109, 118:108, 116:110) objedinivši titule u Imteh Areni pred skoro 55.000 gledalaca u Hamburgu.

Kličko je do WBA pojasa (već ima IBF, IBO i WBO titule) došao na osnovu poena, jer u ringu nije bio toliko dominantan kako se očekivalo.
S druge strane, Hej je pokazao da je jak na rečima, budući da je u puno navrata  u ovom duelu zaobilazio susret sa Kličkom.

Meč su najavili bivši šampioni Lenoks Luis i Džordž Formen nakon čega se skoro deset minuta čekalo na izlazak Heja.
Britanac je pokušao da unese nemir u Klička, da mu poremeti koncentraciju, što je i publika pročitala pa ga je dočekala zvižducima.

Nakon Heja, koji se pojavio u plavom dresu fudbalske reprezentacije Engleske, u ring je ušao Kličko, uz pesmu grupe Red Hot Chili Peppers.
Hej je iznenađujuće dobio prvu rundu otvorenim gardom i uz nekoliko zadatih udaraca.

Druga i treća runda protekle su i dalje u odmeravanju, a Hej je imao direkt.
U četvrtoj je Hej nekoliko puta eskivirao kroše i direkt Klička koji još nije pokazivao znake nervoze.

Ukrajinac je konačno pokazao ko je u petoj rundi jer je Hej zaradio rasekotinu ispod oka.
Šesta i sedma runda protekle su u prilično nezanimljivom boksu. Hej se dobro kretao, malo više i bežao po ringu, dok je Kličko oklevao.

Kličko je u osmoj i u devetoj rundi pronašao način kako da zada kroše udarce. Sve ozbiljnije je napadao, a njegovi navijači setili su se obećanja da će Heja poslati na pod u poslednja tri minuta.

Britanac se u 11. rundi našao na podu pa mu je sudija Đenaro Rodrigez brojao.
Hej je u 12. rundi igrao na sve ili ništa, potpuno se otvorio, što je rezultiralo pogađanjem Klička, nakon čega su sudije Ukrajincu dale puno vremena da se pribere.


Na kraju je odlukom sudija Ukrajinac i trijumfovao što je Hej ispratio negodovanjem, kao što je uostalom tokom većeg dela duela Rodrigezu često upućivao žalbe.
Kličko je upisao 56. pobedu u 59. meču u profesionalnoj karijeri.

Beglijski biciklista Filip Žilber pobednik je prve etape 98. izdanja Tur de Fransa koja je u dužini od 191,5 kilometara vožena od La Bar d'Monta do Mont des Aluletea u zapadnom delu Francuske.

Žilber je kroz cilj prošao u vremenu četiri sata, 41 minut i 31 sekundu.

"Sam start trke bio je veoma naporan. Ušao sam u poslednjih 500 metara sa prednošću. Morao sam da uložim velike napore da bih došao do prve pozicije", pričao je oduševljeno Žilber.

Na pobedničkom postolju nakon prve deoniče našli su se još drugoplasirani Australijanac Kadel Evans i Norvežanin Tor Husvord, koji je zauzeo treću poziciju.
Sutrašnja etapa biće vožnja na hronometar u Esartsu, a duga je 24 kilometra.