Mars je sve pre nego gostoljubiv za život, ali nije moralo uvek biti tako. Ako ništa drugo, njegova atmosfera je nekada bila gušća nego što se donedavno mislilo – i pri tom prilično prašnjava. To su zaključili američki istraživači na osnovu pronalaska velike količine suvog leda na Južnom polu Marsa.
U dvadesetogodišnjem međuvremenu mnogi su ljudi nestali, mnogima su spaljene biografije, mnogi žive negdje drugdje, mnogi su životi pokradeni, mnogi su pod zemljom, mnogi živi zakopani, mnogi krivci su i dalje na slobodi, ali većina mojih bivših sugrađana je na broju. Moji sugrađani i dalje kopaju nos i puštaju vjetrove, sjede po kafićima, ogovaraju jedni druge, laskaju jedni drugima, ispijaju svoje kavice, drežde subotom na glavnome trgu, koji je, doduše, promijenio ime, ali ni to baš ništa ne mijenja na stvari.
Trčim danima po televizijama, novinama, i onim koje volim i onim koje ne volim- promovišem Šišanje, šaljem hipi poruke protiv nasilja, pričam oduševljeno da želimo filmom da menjamo svijet, i na kraju, zaveden sopstvenom pričom, počnem realno da očekujem, po prvi put, mir u gradu u nedelju za Paradu ponosa. Ne znam otkud mi ta ideja.
Ova izložba živahnih boja završava iznenada u jednoj zatamnjenoj prostoriji sa sablasnim belim gipsanim figurama ljudi i životinja koje predstavljaju sve one koji su tog avgustovskog dana izgubili živote. Figure su izlivene iz otisaka u okamenjenom pepelu.
Stanovnici gradića se nadaju da će Kešova kuća postati atrakcija slična Elvisovom Gracelandu, koji je posle pevačeve smrti pretvoren u memorijalni centar.
Izdavaštvo u BiH ima tradiciju jer su prve knjige štampane još 1529. godine u štampariji Sopotnica kod Goražda. Prema podacima iz 1997. godine, po međunarodnim standardima ISBN u BiH je bilo registrovano oko 300 izdavača, odnosno oko 600 naslova knjiga.
E, sad je vreme za film. Ukratko, našao se ruski producent za El Topovog sina, koji je naravno užasno okrenut komercijali pa traži filmske zvezde, a ja neću zvezde - kod mene uglavnom glumi familija, prijatelji. Onda mi ne daju da prikazujem nasilje u filmu. A kako da radim umetnost bez nasilja? To je nemoguće, ja to ne mogu, ne mogu da radim sladunjave stvari.
U razgovoru sa Ćosićem, na sajmu knjigau Lajpcigu, pokušavamo da rekonstruišemo taj bogati život, skriven iza rečenice: Rođen u Zagrebu, umro u Beogradu, odrastao u Berlinu, gde i danas živi. Može li se, posle sedam i po decenija, pisati precizno o vlastitom detinjstvu? Može, kaže. Detinjstvo u Agramu je skoro lirska knjiga, nema više ironije, prisutne u njegovim romanima, ukojima je to detinjstvo karnevalski opisao, dodaje.