Le Havre je mali film, melankoličan, često posut glazbom harmonike, i radostan, pun tople emocionalnosti kakvu ćemo u kino dvorani zateći tek s vremena na vrijeme.
Američki pisac bosanskog porijekla Ismet Prcić svojim prvim romanom 'Shards' postigao je velik uspjeh u Americi. New York Times uvrstio je 'Shards' među stotinu najboljih knjiga godine pa smo ga pitali o tome, ali i o ratnom iskustvu, specifičnom bosanskom smislu za humor te postoje li planovi za prevođenje njegova romana na neki od regionalnih jezika.
Kustosica galerije Collegium Artisticum Branka Vujanović izdvojila je izložbu radova Bogdana Bogdanovića kao jednu od značajnijih koja će biti postavljena u ovoj galeriji u okviru Festivala, te najavila trodnevnu radionicu španskih fotografa posvećenu savremenoj fotografiji.
'Vrijeme je opak igrač' solidan je roman, moguće i najbolji u moru suvremene američke produkcije; ali ni blizu prustovski inspirativan, originalan ili začuđujući, kakvim ga se želi prikazati. Ni na planu jezika, ni kompozicije, ni značenja, on ne donosi ništa radikalno, uznemirujuće ili provokativno. Zapravo, u njemu se eksperimentira taman toliko koliko se može eksperimentirati a da šira publika prepozna da se eksperimentiralo (a ne zahirilo). Komponira se taman toliko da ista ta publika shvati da se komponiranjem htjelo pratiti kaotičnost i fluidnost stvarnosti. Sve odmjereno, pa i ziheraški sentimentalno, bez snage stvarnog rokerskog i spisateljskog bunta.
Mnogi su se pitali hoće li Apple pod Timom Kukom nastaviti da posluje uspešno kao i ranije, ukoliko se sudeći po prvom kvartalu u kom je Kuk na poziciji izvršnog direktora, nema zime za kompaniju iz Kupertina.
Nisam komunista, nikad nisam ni bio, ali pripadam pokretu nezadovoljnika. Uveren sam da ne možemo da dozvolimo da čitava društva budu vezana u obruču apstraktnog kapitala. Svet je poludeo ako jedna rejting agencija može da kaže da je Island na primer degradiran na nivo smeća. Kao da su ljudi nevažni, kao da postoje samo kompanije i procena o njihovoj finansijskoj snazi važi više, nego što vredi čovek ili čitava nacija.
„Sasvim skromni darovi” je nepretenciozan roman u svakom smislu, sav u znaku lica i naličja, dvostrukog pogleda bez nametnutih rešenja. Poigravajući se pojmom skromnosti, diskretnost je jedan od vodećih predznaka romana. Zamišljen, samo naizgled skromno, kao nenametljiva porodična priča ispričana bez velikih kompozicionih zahvata u formi smenjivanja naratora, roman poseduje egzistencijalnu dramatiku formiranu posredstvom sasvim običnih tema o važnosti porodičnog utočišta, bliskosti uprkos razlikama, podršci uprkos ljubomori.