Rukometaši Partizana izgubili su danas u Njemačkoj od Kila sa 28:36 (18:17), utakmicu 5. kola Grupe D Lige šampiona i tako ostali bez pobjede u ovom takmičenju. "Crno-bijeli" se obrukali u "Šparkasen areni" pred gotovo 11.000 gledalaca, jer su do 40. minuta uspjeli da održe rezultatsku ravnotežu.
Prvi teniser sveta Novak Đoković saopštio je da se oporavio od povrede ramena i da je sada potpuno spreman za početak Masters kupa.Takmičenje na završnom godišnjem turniru osmorice najboljih igrača sveta Đoković će početi u ponedeljak, duelom protiv Čeha Tomaša Berdiha.
Pobeda na gostovanju Krasnim Krilima od 88:73 neće ostati po lepom upamćena u taboru košarkaškog kluba CSKA iz Moskve jer su na ovom prvenstvenom meču “armejci” ostali bez dva igrača, Miloša Teodosića i Andreja Kirilenka.
Odbojkaška reprezentacija Srbije doživela je u svom drugom nastupu na ovogodišnjem Svetskom kupu i drugi poraz, a posle Argentinaca koji su slavili sa 3:0, šampione Evrope pobedili su Poljaci i to rezultatom 3:1, po setovima 21:25, 25:18, 25:19, 30:28.
Teniser Srbije Nenad Zimonjić i Francuz Mikael Lodra izgubili su od poljskog para - Marijusa Fritenberga i Marcina Matkovskog sa 1:2 (4:6, 7:5, 9:11), prvom kolu takmičenja u Grupi B na završnom Master turniru u Londonu.
Andrić, kao i svi veliki pisci, je pisac svih ili nikoga. Jednako je on velik. Kada je dobio Nobelovu nagradu, bio je čitan i u Turskoj, na prostoru tadašnje Jugoslavije, u Skandinaviji i dalekom Japanu.
“Filmsku” knjigu Jurice Pavičića čekali smo gotovo dvadeset godina. Iako je u međuvremenu objavljeno mnogo dobrih radova na temu filma, a i sam Pavičić je napisao mnogo knjiga, čekanje se isplatilo: 6. prosinca na pulskom će Sajmu knjiga biti promovirano komparativno-historiografsko djelo “Postjugoslavenski film: stil i ideologija”, u kojem Pavičić piše o tendencijama u regionalnim kinematografijama nakon 1991. godine.
Fabrikine knjige govore o stvarima koje su od izuzetnog značaja za srpsko, hrvatsko, bosansko društvo u raspadanju. O tim stvarima za Fabriku pišu najkompetentniji autori u tim sredinama. Ko god bi hteo da ospori nagradu koju je Fabrika dobila, morao bi da ospori obe ove teze, a to naprosto nije moguće. Ali, jedan takav razgovor imao bi smisla u jednom smislenom kontekstu. Mi međutim nemamo kontekst.
Mi međutim nemamo kontekst. Ono što imamo su fasade – fasadu države, fasadu kulture, fasadu izdavaštva, a pre svega, fasadu tržišta. U državi u kojoj nestaju pristojne, nezavisne knjižare, i u kojoj su pristojni izdavači praktično istisnuti od strane državnih i kvazikomercijalnih (iza kojih, naravno, ponovo stoji država) izdavača, takmičenje ko je najbolji izdavač gubi smisao.