Kolumne

Jebi se Srbijo. Zbog svih ljudi koje si mi oduzela, jer su pobegli od tebe. Zbog svih gradova koje nisam posetila, jer nisam uspevala da dobijem vizu. Zbog svih poslova koje nisam dobila jer su već bili rezervisani za nekog “zemljaka”. Zbog izopačenih moralnih vrednosti. Zbog crne hronike. Zbog tatinih sinova.

Zašto su TED predavanja još uvijek daleko od Bosne, šta sve sa njima nije uredu i zašto bi ih uprkos tome trebalo ovdje biti.

Deo života kog se, kao i svi ljudi, prilično plašim je onaj koji je apsolutno neizbežan za sve nas. Smrt roditelja i članova porodice, smrt bližnjih i voljenih, moja smrt, pa čak i sama pomisao na bilo kakav kraj, u meni izaziva nelagodu i strah. Paradoksalno, živi ljudi mi često unose daleko veću anksioznost od mrtvih.

Na muziku Viktora Orbana i tekst Mira Cerara peva slovenska žica za prihvat izbeglica:

Svaki je narod kuburio s vođama. Revolucionarne gomile ne mogu bez vođa; obezglavljena masa ih poziva. Vođe su napast, čak i kad su spasitelji. Uvijek dojezde na nekom valu, i u vremenima nekih rasula i kriza. Kada se pojave, lako se nametnu.

Tako su i SDA i DF zapravo mirotvoračke partije koje ujedinjuju sve nas i puštaju poplašene golubove mira na sve strane.

Bivši lider ruske opozicije i šahovski velemajstor Gari Kasparov ocijenio je u intervjuu njemačkom "Špiglu" da je Putin diktator kome su ratovi neophodni da zadrži poziciju i optužio Zapad da se "predao".

U poslednje vreme ljudi koji nisu u vezi svi kukaju u istom tonalitetu. Neko sopranom, neko baritonom, ali istu pesmu.

Nije li skrivanje Lenjina pod plaštem Dartha Vadera iz ‘Ratova zvijezda’ precizna metafora za zlokobnije, opsežnije i dalekosežnije potiskivanje same politike u ex-socijalističkim društvima?