Sedela sam u kafani i pričala sa ortacima. U pauzama od nazdravljanja, uglavnom su kukali na devojke. Jedan je hvalio neku devojku s kojom je uvek mogao da ode u kafanu i koja ga nikad nije smarala "de si, kaćeš doći", drugi je ponosno rekao da mu je laknulo od kad nema devojku jer može po Fejsbuku da postuje i lajkuje šta god hoće, nema nikog da ga uhodi. Standardne priče, koje sam čula sto puta.
Imam pravo kazati da je meni bilo bolje dok je Tito bio živ nego danas. Nacionalisti su priželjkivali ovakav rasplet samo zarad toga da budu svoji na svome. Eto, sad smo svi na svome…
Kada je sin simbolično venčan za svoju majku, ne može dovoljno kvalitetno da se emotivno veže za svoju partnerku, tako da ona ne uspeva da se oseti dovoljno prihvaćenom i razvije osećanje pripadnosti koje je osnov dobre veze. To destabilizuje ove brakove.
Desnica je transparentna s obzirom na tri stožera na kojima želi temeljiti svoju vlast: želi održati kapitalistički poredak, eliminirati opoziciju i suzbiti pobunu policijskim aparatom i tajnim službama. Sve to zahtijeva političku borbu na koju, moram samokritički reći, dobar dio našega kulturnog, društvenog i sveučilišnog sektora nije spreman
Majčinstvo je došlo poslije, jer ono nije neka mistična sila koja te obasja kad se prekine pupčana vrpca, već bezuvjetna ljubav, uz koju ide stalno, kontinuirano i neprekidno osluškivanje, slušanje, pričanje i razumijevanje bića kojem ste odlučili postati roditeljem, čak i onda, i naročito onda, kada načine neke izbore koje vi možda i ne biste.
Donalda Trampa su nedavno uporedili sa čovekom koji se glasno olakšava na mondenskoj zabavi. Ni ostali republikanski kandidati za američke predsedničke izbore nisu bolji. Verovatno se sećate scene iz Bunjuelovog filma „Fantom slobode“ u kojoj se jede tajno, a u wc ide javno: ljudi sede za stolom na wc šoljama i prijatno ćaskaju, a kada neko ogladni, on diskretno pita domaćicu gde je „ono mesto“, pa se iskrada i nestaje u sobici za jelo. Debate republikanskih kandidata liče na ovu Bunjuelovu sedeljku. Isto važi za mnoge druge političare.
Protesti s porukom „novinari ne kleče“ i stalni pozivi novinara na solidarnost s kolegama u potpunoj su suprotnosti s ćutanjem velikog broja redakcija na brojne primere medijskog linča kroz koji prolaze i novinari.
Zbog upadljivog ćutanja danas smo pozvali urednike uticajnijih medija, pročitajte njihove odgovore.
Prvog dana ‘Oluje’ jedino se na psihijatrijskom odjelu bolnice u Petrinji nisu svrstavali i ubrajali među Hrvate i Srbe, jedino se za duševne bolesnike nije znalo čiji su. Njihova, hm, neubrojivost pri postrojavanju ispala je, međutim, otegotna okolnost. Naravno da su kao suvišni morali biti ubijeni, i naravno da se onda ne zna tko ih je ubio