Ajnštajn je rekao „Nije intelekt ono što čini čoveka velikim, već karakter“.
Međutim, mi i dalje živimo u vremenu kada se veruje da čoveka velikim ne čini, ni karakter, ni intelekt, već zvanje. Zvanje koje možete kupiti na univerzitetskoj crnoj pijaci.
Kosovki mit je kroz istoriju imao različita značenja različitih poruka, jer je on bio i ostao u službi raznih ideologija, političkih programa i režima – kaže u Intervjuu nedelje RSE politički antropolog Ivan Čolović, autor knjige koja ovih dana izlazi u Biblioteci XX vek, pod naslovom "Smrt na Kosovu polju".
Ranije sam mislio da u životu moraš da budeš igrač da bi uspeo. Mislio sam da se ponekad mora kalkulisati, trpeti, prećutati, zažmureti. Skidao sam pirsing pre ulaska u kancelariju, pokrivao tetovaže na intervjuima za posao, ćutao kad su šefovi bacali telefone o pod u trenucima besa, umesto onih ruku koje volim držao sam svoje stisnute u džepovima. Ukratko – grešio.
Ja i moj dida smo sidili na muliću i bacili smo tunje u more. Moja tunja je bila malo manja od didine. Plus sam ja za ešku nadijo komadić salama i speštanog kruva. Dida je za ešku nadijo meso iz pizdice i lupara.
Za mene je indoktrinacija ključna riječ u obrazovanju danas, ne samo u Bosni i Hercegovini. Glavni cilj je odgojiti dijete koje će osjećati ljubav za svoj kolektiv i za teritoriju koju je taj kolektiv prisvojio, koje će kad odraste biti spremno da se žrtvuje za taj kolektiv
Svatko ima puno pravo popizditi na seksizam u reklami za obuću ili Hrvatsku lutriju, svatko ima pravo popizditi zbog „vrijeđanja i ponižavanja žena i njihovog ljudskog dostojanstva“ u reklamama, baš svatko na svijetu osim svećenika, biskupa i vigilanata poput Batarelovih katoličkih ćudoredara...
Oni su opcrtavanjem mape Republike Srpske zapravo relativizovali srebrenički genocid. Po njima je, izgleda, sve jednako genocidno. I bukva koja je greškom iznikla u Republici Srpskoj i više od 8 hiljada pobijenih ljudi u Srebrenici.