Oni ne jurišaju na vjetrenjače, oni ne izmišljaju zamišljenog neprijatelja, oni su se uhvatili u koštac sa ozbiljnim neprijateljem, kako našeg društva - tako i generalno: čovječanstva. Oni se hrvu sa jednim osvjedočenim zlom, sa konceptima i idejama kojih se civilizovan Evropljanin i stanovnik svijeta ne samo srami, već gnuša i aktivno osuđuje
Nije vam bilo prijatno da čitate o okupaciji onako kako smo o njoj pisali Amira Hass i ja. Vi ste zadovoljni sobom i vašim vrijednostima i ne morate čitati neprijatne istine. Vi to prosto ne zaslužujete.
U „normalnoj porodici“ otac i majka svojim svetlim primerom detetu prenose poruku o tome da je jedino normalno živeti u zatvorenoj zajednici koju čine tata, mama i, poželjno je, brat i sestra.
Na rubovima naših cesta iz trave izviruju spomenici poginulima u prometnim nesrećama, u granitu urezani portreti, većinom muškaraca, bez izuzetka vrlo mladih. Nose jakne od džinsa i fudbalerke. Obično je tu i kratka pjesma, jer našem narodu nema prave tuge bez lirike, nekoliko rimovanih stihova kojima majka i otac opisuju očaj i besmisao življenja bez svojih sinova.
Naravoučenije igrokaza je više nego providno - umal ne rekoh "više nego ubedljivo" - i od RTS-ovog se menadžmenta očekuje da ga shvati i da po shvaćenom i postupi
"Moja vizija Srpske je nadasve poštena i časna zemlja. Nudi iste šanse svima, a ne samo kumovima i rođacima, nepismenim starletama po zgradi Vlade i nestručnim kadrovima u javnim preduzećima. Moja vizija je zemlja u kojoj se više ljudi rađa nego što umire!"