Kolumne

Na 100km od velikog grada, utvrđene civilizacije, leži neki sasvim drugi, divlji svijet. Na međi, koja je već sada ničija, nekada se nalazio radnički logor Jasenovac, a danas je to masovna grobnica svih nas.

Predavanje održano marta 1927. u Gradskoj kući u Betersiju, pod pokroviteljstvom Odeljenja za južni London Nacionalnog svetovnog društva.

Možda, kad bi si uspjeli priznati da smo jednako dosadni, tašti i površni kao i svi oni koji nam ne „glade ego“, možda bi u nama buknula ljubav prema sebi i bližnjem. Možda bi postali sposobniji za praštanje svakodnevnih banalnosti...

Evo jedan klasik društvenih nauka.

Kada je Bogdan Bogdanović, na samom kraju pedesetih, prvi put posetio polje jasenovačkog stratišta, bio je to poslednji koncentracioni logor u Evropi koji još nije imao nikakvo obeležje.

Drskost i osionost nekih međunarodnih zvaničnika izlazi iz okvira elementarne pristojnosti.

Uprkos tome što se obreo u gužvi mrtvih od korone, Đorđe Balašević se istovremeno sa svojim poslednjim dahom duboko utisnuo u istoriju naše umetnosti.

Zapad odavno nema dileme između brutalnog interesa i starih dugova. "Istočni" dio Evrope itekako ima. Druga genetika.     

Biljana Srbljanović, profesorica na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na svom Faceboom profilu napisala je da je gledala "Daru iz Jasenovca" i pročitala scenario "Djeca Kozare" Lordana Zafranovića.