Kolumne

U pravu je moj tata. U pravu je i moja mama. Ali baka kaže, da su porodica i zdravlje na prvom mestu. Nije ni posao, ni škola. Ako je porodica jaka, sve će doći na svoje mesto. Takođe kaže da se sve dešava sa razlogom i u pravo vreme. Treba se truditi ali nikada očajavati. Stalno spominje priču o momku koji je pao godinu. Dečaci iz njegove generacije su posle završene srednje škole otišli u vojsku. Te godine je počeo rat u Jugoslaviji. Neki se nikada nisu vratili.

Politički zaplet u kome se traži smjena vlasti “na ulici” nije neubičajena stvar u demokratskim društvima.

Recitator stihova Džonija Štulića, samozvani roker rođen u telu Prvoslava Perića, potom uzdignut u visine Porfirija, a onda strovaljen u naručje Vučića – da, govorim o patrijarhu srpskom…

Već vrlo davno, prije pedesetak godina, u vremenima kada Jugoslavija nije imala diplomatske odnose s Izraelom, naranče su bile sitnije nego danas.

Deca su stavljena u situaciju da ili ostanu kod kuće, i na taj način budu izolovana, ili da se vrate u školu već sutradan ujutru.

Tekst Zahteva za odgovornost i prestanak nasilja upućen vlastima i građanima, potpisan od strane skoro 500 intelektualaca, javnih ličnosti, umetnika, stručnjaka i građanskih aktivista.

Ustavi savremenih država po pravilu zabranjuju vladi da potpuno razoružava svoje građane i za to postoje vrlo jaki razloz

Posedovanje oružja menja psihu njegovog vlasnika. Korišćenje oružja trajno deformiše čoveka.

Prvo mesto susreta veštačke inteligencije i čovečanstva bile su društvene mreže. U tom prvom kontaktu čovečanstvo je poraženo. Ostao je gorak ukus u ustima kao najava događaja koji slede.