Neki je duhoviti Sarajlija, koji je ostao anoniman, no čijem je činu osigurana barem lokalna besmrtnost, ispod grafita "Ovo je Srbija!" na zidu glavne sarajevske pošte, napisao "Ovo je pošta, budalo!". U najkraćem, taj je grafit podrivao nacionalističku logiku, koja je u to vrijeme već bila zavladala cijelim jugoslovenskim dijelom Balkana. Umjesto insistiranja na etničkoj denominaciji upravo svega: od rijeka do kompanija, taj je grafit insistirao na davanju pravih imena stvarima.
Zbor ćudoredne garde u gej-prajdu vidi ono čega nema - pohotne debeljuškaste renesansne svećenike, a ne vidi ono čega ima - mlade, obrazovane, hrabre ljude različitih seksualnih orjentacija, koji traže ista prava za sve.
Tokom junske višednevne konferencije o evropskim perspektivama Zapadnog Balkana jaz između domaće stvarnosti i evropskih vrijednosti bio je najočigledniji u načinu kako su domaći a kako međunarodni učesnici govorili o obavezi Bosne i Hercegovine da provede presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u „slučaju Sejdić-Finci“: riječ je o međunarodnoj presudi u kojoj je evropski sud, sa 14 prema 3 glasa, zaključio da su odredbe dejtonskog ustava Bosne i Hercegovine po kojima pripadnici manjina ne mogu biti birani u državno predsjedništvo suprotne evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i naložio da se ustav uskladi s evropskim standardima. Presuda je donesena još 22. decembra 2009. ali u zemlji bezvlašća još nije provedena a „ne zna se ni ka' će“.
Život na kredit se nastavlja, sjaj je tamniji od mraka, brendirani borci za bolje prekosutra stoje u redu za naplatu projekata, dok tamnička vrata treskom naglašavaju da izlaza iz ćelije još neće biti
Tako će dvije hiljade i jedanaeste godine započeti slavna bitka za Višegrad, spustit će se s Bikavca bošnjački naučnici, i pod vodstvom pukovnika Muamera el Zukorlića i Jusufa Jurja Reismayera udariti na zidine srpske Firenze.
Nalazimo se u post-industrijskom društvu. No toj oznaci nedostaje afirmativno značenje, pa se neprestano pojavljuju nastojanja da se pronađe paralelna, sadržajno određena oznaka. Tako se, između ostalih, spominju oznake informacijsko društvo i kulturno društvo (Kulturgesellschaft).
Ubrzo pošto mi je na Peščaniku objavljen tekst „Na Gazimestanu“, dobila sam hate mail. Navikla sam, a i uvek sam tvrdila da je ovde opasnije baviti se prošlošću nego sadašnjošću.
Estetika se menja, a kada se jedan oblik ustali, sasvim je nebitan vaš estetski sud. Estetika se pronosi po ulicama oslobođenim ikakvih granica i sada se, više no i u jednom dobu ranije, ljudi boje raznim bojama i slovima, ne bi li ostavili trag u vašem oku.
Kako se oteti dojmu da ima sistema u tome što višestruki silovatelj može s par državljanstava eskivirati sve pravne mehanizme? Paradigmatski slučaj Paravinje povezan je i sa zaštitom koju uživaju mnogi drugi kriminalci, dok vlasti ne znaju zaštititi žrtve silovanja, pa čak ni organizirati pristojan javni transport.