Sanjala sam ga tri puta. Sanjam, kao vratio se odnekle, u lepom odelu. Pitam ga: gde si dosad, a on kaže: Evo me. Pitam: Zašto nisi dosad došao? A on odgovara: Pa, tako... To uvek kratko traje, a nakon toga ne znam ništa više, nego što sam znala pre. Svesna sam da sam sama i da ga čekam. Jednom sam sanjala da je bio u Zvorniku i da sam došla tamo vozom 'desetkom'. Sretnem ga na ulici: gde si ti? Ovde sam, kaže. Zašto te nema? A on kaže: Ne mogu još."
Predsjedništvo naše nesreće ima tri noge. Jedna je Nebojša Radmanović, srpska noga i uzdanica Miletove Republike Srpske, manjeg od dva Entiteta. Druga je Haris Silajdžić, bosanski ponos i dika, bošnjački multikulturni lider u ratu i u miru. Treća noga je izabranik bosanske čaršije, Željko Komšić
Čemu marihuana, bensedini i ostala sredstva za dobro raspoloženje i smirenje? Lepo pročitaš izveštaj Vlade o realizaciji mera za ublažavanje ekonomske krize ili neki od dokumenata o uspesima Vlade. Osmeh ne silazi sa lica. Pri tome, samo gledati svečanosti otvaranja, a ignorisati ona o zatvaranju i stečaju. Otvaranje svega i svačega (moderne su pasarele, obilaznice i petlje i gde puta nema), a zatvaranje prema spoljnjem svetu.
Srbija je u ratu. To su poslednjih nedelja u nekoliko navrata građanima poručili predsednik Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Međutim, za razliku od prethodnih ratova koje je vodila Srbija ovog puta nije u ratu ni sa susedima ni sa NATO savezom, već sa organizovanim kriminalom. Neupućeni posmatrač mogao bi se zabrinuti da su do sada srpske vlasti bile u dobrim odnosima sa kriminalcima ali da će zbog spora koji je nemoguće rešiti mirnim putem, vlada svoju politiku morati da nastavi drugim tačnije vojnim sredstvima. Srećom, ili tačnije rečeno nadajmo se, ni jedno ni drugo nije tačno pošto se radi o metafori. Međutim, upotreba ratnih metafora je takođe razlog za zabrinutost, jer kao što Moizes Naim upozorava “kada god ih političari predlože, slede loše politike”.
Mota se čovek tako tamo-amo između Beograda i Zagreba i misli. Sutra je, na primer, 25. maj, datum kada nam je svima drug Tito za života čestitao svoj rođendan, što reče moj drug Nenad Čanak. E, pa ja vam sad čestitam njegov rođendan; neko mora.
Dan pobjede je mnogo gorak, kad se zna da se ona u Oboru nikad nije zbila. Zato se ovog dana bar podsjetite koliko ste puta i na koji način bili na tamnoj strani sile i ja zajedno sa vama. Korov se prvo u svom dvorištu plijevi.
Europski sud za ljudska prava u Strasbourgu odbio je prije nekoliko dana tužbu kojom je devet hiljada preživjelih logoraša i članova obitelji žrtava Jasenovca iz Republike Srpske tražilo od hrvatske države odštetu u visini od pola milijarde eura, s jasnim obrazloženjem kako a) Strasbourg nije nadležan za taj spor, jer b) ima mandat za sporove nastale tek nakon formiranja Suda, i to c) od trenutka kad je tužena država potpisala Deklaraciju o ljudskim pravima, zaključivši kako, uostalom, Republika Hrvatska i nije pravna sljednica Nezavisne Države Hrvatske.