Zemaljski, tjelesni život, koji se vječno vraća, vraća upravo kao život, prethodi smrti i nešto je više od nje. Vječno vraćanje jednakog ne znači vraćanje smrti, nego vraćanje života, života kao života, unutar kojega su rođenje i smrt samo trenuci obnavljajućeg obnavljanja. Personifikacija života je Dionis, bog koji pleše, bog životnog veselja i egzistencijalne radosti. Samo pred bogom koji pleše možemo plesati, možemo plesati životni ples života, a ne mrtvački ples smrti.
Tri dobre vesti u jednom danu, to mi se nije skoro desilo, posebno ako sve tri dolaze iz oblasti politike. Nažalost, nijedna nije iz Srbije. U nedelju uveče dobre političke informacije dolazile su i sa zapada i sa istoka. Izbori u Sloveniji i Hrvatskoj obeleženi su pobedama dva Zorana, prvom - prijatno iznenađujućom i drugom - neočekivano ubedljivom.
Novoizabrana vlast je ideološki i intelektualno nespremna za suočavanje sa strukturalnim uzrocima krize, a to su državni intervencionizam, visoki porezi, laž 'nacionalnih interesa' i uopće poremećaj u percepciji države, njene uloge i svrhe. Njihova pobjeda ima samo simboličku vrijednost jer i nije pobjeda nego poraz jedne moralne i povijesne anomalije, poraz bez koga je nemoguća normalizacija i raskid s civilizacijskim diskontinuitetom
Ako nisi u partiji i na Vezi, kvota za pos’o je Krompir, zato treba uvesti obavezu da partijski kadrovi, na vidnom mestu, nose obeležja svojih predlagača, pa ko značku, ko dve, ko celu kitu toga oko vrata
Cilj ovog teksta je predstaviti neka rješenja vezana uz domaću ekonomiju, položaj radnika i ulogu države u tome, koja nudi Kukuriku koalicija u svom izbornom programskom dokumentu poznatom pod nazivom Plan 21.
Predsednik Tadić je Srbe koji žive na severu Kosova gurnuo na barikade. Četiri meseca slušamo kako je to demokratsko i legitimno pravo naroda da brani svoja ognjišta, svoju zemlju i svoj opstanak na Kosovu. Pomogla su im javna preduzeća, Srbija šume, Srbija putevi, a naročito ono najvažnije preduzeće – državna bezbednost. Šta je predsednik imao na umu kada je narod na te barikade gurnuo, pitali su se mnogi od nas. U blagom očajanju smo posmatrali kako se ti ljudi guraju u ponor, a naša država gubi svaki kredibilitet i šansu da uhvati i poslednji vagon u odbeglom evropskom vozu. Sada vidimo da nikakvog plana nije bilo, bila je to površna igrarija s ljudima i državom, sa svim građanima ove zemlje. Čekalo se, onako miloševićevski, do poslednje sekunde. Tek kad je Tadiću dogorelo do nokata, rešio je da izađe i kaže – e, sad je meni dosta tih barikada, silazite dole! Barikade više nisu državni i nacionalni interes, kaže predsednik, ma kakvi, one služe samo ekstremistima i onim poganim političarima koji hoće da dođu na vlast. Sve u svemu, naređenje je da se barikade napuste.