Nisu Dervo Sejdić i Jakob Finci diskriminirani. Oni su društveno aktivni, obrazovani, situirani. Oni bi čak i bez promjena Ustava mogli postati članovi Predsjedništva vrlo skoro, uskoro, kad SDP bude samostalno mogao izabrati svu trojicu članova troglavog Predsjedništva. I onda se jednostavno učlane. Ali ja, ja sam diskriminiran i majoriziran. Jer sve i da se kandidiram i da narod pošizi za mnom k'o curice za Justinom Bieberom, vjerojatno bi se našao netko da me ospori.
Tata je rekao: „Još samo da malo živne industrija i počnemo bilježit veći gospodarski rast pašmo se svi moć jebat!“ Onda sam ja pitao: „Tata, a šta je to gospodarski rast?“ Tu je u kužini uletila tišina. Tata je počeškao se po ćiverici i rekao je: „Ha to je ono, kako bi reka, kad je sve veće nego prije, kužiš… bude ovoliko pa je posli onoliko, bereš… mislin, kad gospodarstvo raste, i to…“
Sve je manje onih koji će podići glas protiv
Nedavni slučaj na Palama, kada su pripadnici Centra Javne bezbjednosti ( CJB) Istočno Sarajevo pretukli maloljetnog mladića a potom utvrdili kako su pretukli pogrešnog, prošla je skoro neopaženo u domaćim medijima. Niti su mediji bili previše zainteresovani za ovaj slučaj niti su građani smatrali da treba da reaguju. Po izreci „ćuti i trpi“ izostale su kritike, protesti, bilo kakve reakcije.
Mračna proročanstva su često pogrešna, ali mogu i da se ostvare. Budimo iskreni – guranje činjenica pod tepih je ovih dana ne samo primamljivo za svet medija gde su „dobre vesti one kojih nema“; stiče se utisak da za to postoje najveća opravdanja dosad.
Serijski ubica hara bogatim predgrađima Atine. Njegove žrtve su Grci koji izbegavaju plaćanje poreza. Njihova beživotna tela rasuta su među ruševinama staroga grada. Uzrok smrti: trovanje bunikom (kukutom), kao i Sokrat.
Proizvodnja nasilja odigrava se i u civilnom životu kroz naglašenu militarizaciju policije, pooštrenje sustava nadzora, represiju prema prosvjednicima i neumjeren porast zatvorske populacije koja se sada popela na 2.3 milijuna ljudi. Ratna retorika sada se koristi i za ukidanje socijalnih povlastica za najnemoćnije članove društva, ali i za napad na građanska prava žena i manjina
Ova pobeda, uostalom, nije došla ni lako ni brzo. Pet se puta, kao u narodnoj pesmi, Tomislav Nikolić kandidovao za predsednika Srbije (i nekadašnje SR Jugoslavije). Pet se puta kandidovao, herojski se ljuto borio, četiri puta zaredom gubio, i tek iz pete uspeo. Dvanaest godina trajala je njegova odiseja, a sada se, evo, obrisi Itake konačno naziru pred njim.
To me je podsetilo na dobra, davna vremena kada sam takođe kretao na jug, a da pojma nisam imao ko je ko na političkoj sceni SFRJota, osim naravno, druga Tita. Po čuvenju sam znao mnogo imena, ali šta ko radi u partiji i državi, vaistinu nisam znao, niti me je interesovalo