Ekonomija

Sve veća dužnička kriza u Evropi i nestabilnost u SAD mogu označiti početak nove još produbljenije globalne recesije sa nesagledivim posljedicama po svjetsku ekonomiju, što bi se veoma negativno odrazilo i na BiH, tvrdi profesor Ekonomskog fakulteta u Tuzli Kadrija Hodžić.

Smanjenje vrhunskog kreditnog rejtinga SAD-a i strah od izbijanja nove recesije u američkj privredi izazvali su u ponedjeljak na Wall Streetu pad Dow Jones indeksa za više od 630 bodova, što je po bodovima njegov šesti najveći dnevni pad u istoriji

Postoji u  žargonu briselske birokratije termin „Musaka narod“ koji važi za nesolidne koji veruju da svojim ponosom, suverenitetom, tradicijom i sličnim patetikama mogu da prikriju neispunjavanje obaveza koje su prihvatili. Na čelu je Grčka, a slede Hrvatska i Srbija, pre svega zbog laganja i razvlačenja oko hapšenja ratnih zločinaca, a zatim zbog večitog cenjkanja, verovanja da će uspeti drugog da nadmudre, zbog neiskrenog odnosa prema evropskom opredeljenju.

Ekonomski ekspert i nekadašnji ministar finansija FBiH Nikola Grabovac je komentarisao situaciju povećanja kamata na kredite koji su vezani za švicarski franak.

Vrijednost švajcarskog franka u BiH nije opala i njegov srednji kurs iznosi rekordnih 1,774 maraka.

CEBR u analizi navodi da će italijanski dug porasti sa 128 odsto godišnjeg proizvoda na 150 odsto do 2017. godine, ukoliko kamate na njene državne obveznice ostanu iznad šest odsto, a privredni rast bude slab.

Od država nastalih raspadom bivše Jugoslavije najbolje stoji Slovenija, čija je kupovna moć po glavi stanovnika 10.045 evra, u Hrvatskoj ona iznosi 4.808 evra, u Crnoj Gori 3.260 evra, dok je u Srbiji kupovna moć po glavi stanovnika nešto bolja nego u Crnoj Gori i iznosi 65 odsto ispod evropskog prosjeka.

Kosovo, jedina zemlja sa kojom je BiH imala suficit, uvela je carine na bh. proizvode. To je za domaće izvoznike milionski gubitak. Roba iz BiH od stupanja na snagu Odluke Vlade Kosova da za bh. proizvode uvede carinu, skuplja je za 10 posto, što je čini nekonkurentnom.

Oko milion ljudi u Srbiji zaposleno je u sivoj ekonomiji i oni stvaraju oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok u razvijenim zemljama taj procenat ne prelazi 10 odsto.