Po izjavi vladinog ministra, Ikea, kao i svaka velika kompanija, „može da postavlja pravila i da traži posebne uslove”. Možda ne treba analizirati svaku reč koja se izgovori ili frojdovski omakne u novinskom intervjuu, ali „slučaj” Ikea, i bez suverenističkog cepidlačenja, otvara niz važnih pitanja i daje povoda za ozbiljnu analizu razvojne politike Srbije.
Poslednjih nekoliko nedelja u svetskoj štampi se pominje mogućnost da evro zapadne u velike teškoće. Neki pišu da bi mogao i da nestane. Da li su te pretpostavke osnovane?
BANjA LUKA - Jedinstveni sistem za registraciju, kontrolu i naplatu doprinosa, koji je u RS uveden 1. januara ove godine na osnovu Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Poreskoj upravi RS (PURS), predstavlja nastavak poreske reforme u Srpskoj i približavanje domaćeg poreskog sistema naprednim poreskim sistemima u Evropi i svijetu.
To što je novčanik prosečnog Srbina regionalni gubitnik, ne zabrinjava mnogo ekonomiste. – Poređenjem međusobne kupovne moći, građani Srbije bolje stoje samo od Makedonaca i Bosanaca
Direktorka Trezora i viceguverner, zadužen za monetarnu politiku, zajedno su pravili plan isplata države, a i kupovina dinara za devize koje je država povukla od MMF-a bila je najavljena, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović: Za preokret, kad su u pitanju očekivanja u vezi sa kursom, najvažniji je kredibilitet NBS
Početnici u biznisu prošle godine su bili oprezniji. Lošiji privredni ambijent je uplašio mnoge, a rezultat je - deset odsto (5.769) manje novoosnovanih privrednih društava i preduzetničkih radnji nego godinu dana ranije. Da se nisu plašili bez razloga dokazuje činjenica da je u 2009. godini 724 više ugašenih preduzeća nego što je ih je bilo u 2008. Kada se podvuče crta, prema podacima Agencije za privredni registar, početak nove godine dočekalo je 10.463 malih i srednjih preduzeća više nego godinu ranije.
Najzastupljenije delatnosti među 9.869 novoosnovanih privrednih društava su - trgovina na veliko, konsalting i menadžment poslovi, grubi građevinski radovi, restorani i prevoz robe u drumskom saobraćaju. Preduzetnici (38.985) su profit tražili otvarajući najviše restorane, barove, trgovine na malo, baveći se taksi prevozom, ali i frizerajem i kozmetikom.
Mnogi, međutim, nisu opstali, pa su identične delatnosti najzastupljenije i među brisanim subjektima. Jedina razlika je kod radnji, gde su „katanac“ na posao u velikoj meri (njih 1.770) stavili na trgovine na tezgama i pijacama, dok frizeri i vlasnici kozmetičkih salona nisu na „top 5“ listi ugašenih poslova.
Poslodavci objašnjavaju da ih takva situacija mnogo ne iznenađuje. Ljudi osnivaju posao s malim kapitalom, suoče se sa ogromnom administracijom, nagomilaju im se takse i, na kraju - dignu ruke.
- Jedini lek je da se malim i mikro preduzećima, a to su ona sa jednim ili dvoje zaposlenih, pomogne prvih godina rada - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije. - Prve godine bi mogao da im se oprosti porez na zarade, da plaćaju samo doprinose. Da bi oni koji započnu posao i opstali, morala bi, smatra Rajić, da se promeni i struktura preduzeća. Problem Srbije je što se svi bave trgovinom i uslugama. U proizvođačke vode retko ko se upusti. Pokretanje posla je tu znatno skuplje, ali bez onih koji zarađuju proizvodeći i izvozeći, napominje Rajić, ovi koji se bave ugostiteljstvom - nemaju mušterija.
- Sasvim je logično da se najviše otvaraju restorani i barovi. Ljudima deluje da je tu lako opstati - kaže Rajić. - Međutim, zbog velikih dažbina, nije to baš jednostavno. Broj novoosnovanih proizvođačkih preduzeća svake godine mora da bude za 1.000 veći od broja takvih ugašenih. Mi smo siromašna zemlja jer se svi bave trgovinom i uslugama. Država ne stimuliše proizvodnju. Trenutno uvozimo 65 odsto ambalaže, a sve bi to moglo ovde da se pravi. Možda bi ostalo i za izvoz.
KAO PEČURKE SVAKE godine u Srbiji se otvori veliki broj preduzetničkih radnji, ali ih se skoro isto toliko i ugasi. Tokom 2009. otvoreno ih je 38.985 - za 4.390 manje nego u 2008. Za godinu dana, međutim, iz registra je izbrisano čak 34.909 radnji - 337 više nego u 2008.
BANJALUKA - Vrijednost akcija svih kompanija i fondova na berzama u BiH tokom prošle godine smanjena je za 582 miliona KM i sada iznosi oko 10,8 milijardi KM, pokazuju zvanični statistički podaci.
Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, zemlja je od 1. decembra 2006. godine do kraja novembra prošle godine u zemlje članice CEFTA, odnosno u Hrvatsku, Srbiju uključujući i Kosovo, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju i Moldaviju izvezla robe u vrednosti od 4,77 milijardi maraka, a uvezla 9,6 milijardi, prenosi sajt biznis.ba.
Štednja građana u BiH zaključno s 31. novembra 2009. godine dostigla je pet i po milijardi maraka, što je u odnosu na kraj 2008. godine povećanje od 300 miliona maraka. Nakon famoznog oktobra 2008. godine, kada je za samo mjesec dana iz banaka u BiH povučeno 800 miliona maraka depozita, banke su uspjele da vrate povjerenje građana.