Ponekad me čista neskromnost natera da se zapitam, imajući u vidu moju dugogodišnju naviku da predskazujem budućnost, šta sam sve znao i kada i kako sam to znao. U leto 2005. godine, časopis Foreign Policy zamolio je svoje saradnike da navedu jednu precenjenu stvar koja neće dugo potrajati. Nakon kratkotrajnog razmišljanja, izabrao sam evro.
U Hrvatskoj je danas vrlo teško riješiti stambeno pitanje, a da se pritom ne upadne u položaj sličan onome dužničkog ropstva. Da biste mogli dobiti kredit za kupovinu stana, morate imati stalan posao i biti kreditno sposobni. Banci ćete vratiti dvostruki iznos uzetog zajma, stan će do tada biti pod hipotekom, a mjesečna rata iznosit će 80 do 90 posto vaših primanja.
Iako su svetska tržišta tokom protekle sedmice beležila rekorde u rastu vrednosti reprezentativnih indeksa, slavlje je u petak pokvarila Goldman Sachs banka i vest o špekulativnoj trgovini visokorizičnim akcijama u sektoru nekretnina. Iz udobne zelene zone, indeksi su u poslednja dva sata trgovanja u petak skliznuli u duboko crveno. Performanse na azijskim berzama svedoče i u ponedeljak da je globalno tržište doživelo još jedan potres i udaljilo se od priželjkivanog ekonomskog oporavka
Na prvi pogled sve je drugačije. Vlada Mirka Marjanovića je 1997. akcije Telekoma Srbija prodavala direktnom nagodbom, a Vlada Mirka Cvetkovića najavljuje raspisivanje međunarodnog tendera. Marjanović je imao glavnog pregovarača Mišu Beka, a Cvetković i nema ministra za privatizaciju. I konačno, Marjanovićeva vlada je novac od prodaje Telekoma potrošila za namirivanje penzionera i radnika u javnim preduzećima, dok Cvetković najavljuje formiranje budžetskog fonda za gradnju infrastrukture.
Zapravo, mislim da Europska Unija nije u krizi. No nema sumnje da su neke promjene u arhitekturi, ako ne i u Ustavu, nužne. Prije svega kada je riječ o sposobnosti da se reagira na kratkoročne izazove stabilnosti. Nedostaju, drugim riječima, instrumenti kratkoročne politike stabilizacije.
Skuplje namirnice i komunalije, novi porezi i nameti, akcize, umanjene plate i neizvesnost zaposlenja... svakodnevni su problemi s kojima se građani suočavaju.
Kada bi na jednu gomilu zgrnuli pare izgubljene nemarom ili neznanjem od Petog oktobra naovamo, kolika bi to gomila bila?! Lanac slučajeva uludo izgubljenog novca nikako da se prekine. A obećavali su promene na bolje! Da se sve, kao u uređenim zemljama, svede na izuzetke koji se odmah sankcionišu
Postoji pogrešna pretpostavka da je grčki problem preveliki javni dug zato što država suviše troši. Iz toga se izvodi pogrešna analogija da bi srpska privreda mogla da se suoči sa grčkim scenariom, jer država takođe previše troši i javni dug brzo raste.