Grupa Artan Lili zasviraće ovoga ljeta, 18. jula, na OK Festu, koji se održava na Tjentištu – NP Sutjeska. Ovaj popularni rokenrol sastav je za relativno kratko vrijeme, od 2013. godine kada je započeo sa radom, pa sve do danas zabilježio veliki uspjeh u muzičkoj karijeri i postao jedan od najuticajnijih bendova novije generacije. Prepoznatljivi su po autentičnom i beskompromisnom autorskom pristupu i zvuku. Tokom karijere snimili su četiri albuma i osvojili najznačajnija domaća priznanja iz oblasti muzike i multimedije, dok su svojim nastupima i pjesmama stekli status jednog od najcjenjenijih regionalnih bendova. Grupu danas čine Bojan Slačala, Romana Slačala, Marko Ajković i Andrija Babović.
O muzici, sceni i pristupu karijeri novinar BUKA magazina razgovarao je sa Bojanom Slačala, frontmenom sve popularnijeg sastava Artan Lili.
BUKA: Artan Lili će i ove godine zasvirati na Ok festu. Ima li nešto što ste naročito prijatno doživjeli na ovom festivalu svirajući ranije i šta vas veže za ovaj fest?
Bojan: Ima jedan sjajan snimak Mace, sa likom koji igra sa štakom u prvom planu. On mi je hajlajt tog nastupa iz 2023. Mislim da se autor zove Rakija šank.
BUKA: Fest se održava na Tjentištu. Šta za vas znači jedno takvo mjesto u kojem su se dešavali važni istorijski događaji?
Bojan: Za nas je Tjentište, uz Kozaru, Neretvu i mnoga druga stratišta naših naroda, jedan od simbola otpora fašizmu i opomena za sva buduća pokolenja. Imamo tu obavezu i odgovornost zbog onih koji su svoje živote položili za nas, a to se u današnje vreme istorijskih revizija lako zaboravlja.
BUKA: Svirali ste na više festivala ove godine. Po čemu se OK fest razlikuje od drugih festivala i da li uspijevate da uživate u prirodi NP – Sutjeska?
Bojan: Da, koliko je to moguće zbog gustog festivalskog rasporeda. A OK fest je specijalan po tome jer je to jedno usko geografsko čvorište gde su BiH, Hrvatska, Srbija i Crna Gora možda i najbliže jedna drugoj. Tako da ima mnogo razloga za nova susretanja i jačanje dobrosusedskih veza putem rokenrola.
BUKA: Vaš bend nosi epitet jednog od najjačih alter bendova današnjice sa prostora ex-Yu. Vaše mišljenje o tome i prija li vam to?
Bojan: Tu smo, radimo i sa našim narodom gradimo, valjda, neko bolje društvo. To je sve što nas zanima. I najviše nam prija kad našto dobro uspemo da uradimo. To je prava stvar. Sve ostalo je nevažno.
BUKA: Do sada ste snimili tri studijska albuma. Da li se u današnje vrijeme uopšte “isplati” snimati albume ili je ipak za prezentaciju pjesme i rada benda bolje u eter “puštati” pjesmu po pjesmu, to jest objavljivati singlove?
Bojan: Ne znam, izbor postoji pa birajte. Mi smo odlučili tako, da svakoj pesmi posvetimo maksimalno vremena. Odavno se kod nas ne živi od izdavaštva. Nekada su se koncerti pravili zbog promocije novih izdanja, od kojih se živelo. Danas je obrnuta situacija, izdanja služe da bi se održavali koncerti od kojih se živi.
BUKA: Kako alter bendovi poput Artan Lilija uspijevaju da zadrže kontinuitet. Postoji li tu neki recept ili se radi samo o mukotrpnom radu?
Bojan: Jedva, kad je nama ovako, kako li je tek drugima. Upornost, kao te ofanzive koje smo gore pominjali. Uvek borba i nikad oslobođenje. Katastrofalni su uslovi za razvoj kulture i umetnosti na celom području. Zanemaruje se nešto što bi trebalo da je vizit karta svake razvijene države. Ministarstva kulture su opustošena, a kulturna infrastruktura devastirana. Javašluk na sve strane. Zato morate sve sami da osmislite i uradite. Nema druge. I Đokoviću je bilo isto.
BUKA: Artan Lili je poznat i po odličnim spotovima. Koliko ti doprinosiš tome, s obzirom da si završio likovnu akademiju, ili taj posao prepuštaš drugima?
Bojan: Svi smo uvek u sve uključeni. Tako lakše i brže dođemo do rešenja. Taktika koja dobija se ne menja dokle god daje rezultat.
BUKA: Da li ste, vezano za spotove, pomagali i drugim bendovima da odrade dobar vizuelni identitet?
Bojan: Jako retko, to nije nešto na šta ovdašnji bendovi mnogo obraćaju pažnju, a jako je bitno. Takođe, ovde svi misle da sve znaju, a “krhko je znanje” – što bi rekli u Top listi nadrealista (smijeh).
BUKA: Slušate li muziku mlađih bendova domaće scene i koji bendovi novije generacije vam se dopadaju?
Bojan: Scena je do jaja, dopadala vam se ili ne, ona postoji i kao i obično, ima raznih frikova, pojava, ludih trendova, uspeha i promašaja. Ima i dobrih stvari, naravno, malo. Ali nikad i nije mnogo toga valjalo. Realno.
BUKA: Čini se da je alternativna muzička scena globalno u krizi. Zašto je to tako?
Bojan: Zato što dolaze novi trendovi u muzici, stilski drugačiji, koji nastavljaju evoluciju muzike. Bilo bi glupo da je alter rok polazna tačka svega. To je bio jedan period i to je to. E sad, druga je stvar da li je on nama stilski najdraži i da li je on bio dominantan pravac kad smo bili mlađi, pa smo zato sentimentalno vezani. Kako god, ta priča ne pije vodu, a svako ima izbor raditi kako on hoće.
BUKA: Koliko je moderna tehnologija doprinijela tome?
Bojan: Pa, pazi, bezveze si i sa kompjuterom i bez njega ako ne znaš. To je samo savremeni alat, nešto kao digitalni šrafciger.
BUKA: Da li si mišljenja da će vještačka inteligencija da uništi muzičko stvaralaštvo?
Bojan: Jok, zato što se AI uvek bazira na prethodno iskustvo i oponaša sve “već viđeno”. Tako da nema zime. A i taj AI je stvorio čovek i rekao mu šta da radi. Nije to autohtoni organizam-mehanizam nastao sam od sebe. To je samo još jedno pomagalo za rad.
BUKA: Ima li išta pozitivno u korištenju vještačke inteligencije u stvaranju muzike?
Bojan: Naravno. Nove funkcije olakšavaju rad. Zabavne su to stvari, ali i povodljive i kao sa svakim porokom, treba biti umeren. Na kraju se opet sve svede na to koliko ste dobar autor, toliko će vam i pesme daleko dobaciti.
BUKA: Budući planovi grupe Artan Lili.
Bojan: Nove pesme, novi snovi i puno rokenrola uživo. Vidimo se na OK festu!