O rodnoj ravnopravnosti i povezanim pitanjima: Intervju sa prof. Marijanom Pajvančić


Postizanje rodne ravnopravnosti je i dalje veliki izazov u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Obe zemlje se suočavaju s brojnim preprekama u pravnoj zaštiti i stvarnoj primeni rodnih prava, dok strukturalne nejednakosti i dalje ometaju napredak u mnogim oblastima. Diskriminacija, nesrazmerna zastupljenost žena u političkom i javnom životu, kao i manjak efikasnih instrumenata koji bi adresirali pitanja kao što su rodno zasnovano nasilje i pravo na jednaku zastupljenost, ističu potrebu za promenama.

U ovom kontekstu, donosimo intervju s profesorkom Marijanom Pajvančić, jednom od vodećih stručnjakinja u oblasti ustavnog prava i prava ljudskih prava. Profesorka Pajvančić je kroz svoj rad u regionu, kao i kroz brojne pravne inicijative, postala sinonim za stručnost i posvećenost pitanju rodne ravnopravnosti. Svojim dugogodišnjim radom i aktivizmom takođe je ostavila dubok trag u akademskoj i stručnoj pravnoj zajednici, a njena promišljanja o temama pravne države, rodne ravnopravnosti i ustavnih reformi od velikog su značaja, ne samo za Srbiju, nego i za Bosnu i Hercegovinu i region.

S njom smo razgovarali o izazovima s kojima se žene i druge ranjive grupe suočavaju u pravnom sistemu, o nužnosti ustavnih reformi, te o načinima na koje zakonski okviri mogu i moraju biti prilagođeni kako bi osigurali stvarnu zaštitu ljudskih prava.

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Kako biste ocenili trenutni nivo rodne ravnopravnosti u Srbiji? Da li postoje konkretni pomaci u zakonima, ali naročito u praksi u poslednjih nekoliko godina?

Generalno posmatrano tokom poslednjih 20 godina beleže se pomaci u oblasti rodne ravnopravnosti (usvajanje antidiskriminacionih zakona, formiranje institucionalnih mehanizama rodne ravnopravnosti u okviru legislative i egzekutive na svim nivoima vlasti, kvota od 40% za manje zastupljeni pol na izbornim listama i povećanje broja parlamentarki i odbornica u skupštinama, nova krivična dela vezana za nasilje prema ženama i nasilje u porodici i sankcije za ta krivična dela, rodno odgovorno budžetiranje i dr.).
Usvajanjem novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine koji uključuje standarde rodne ravnopravnosti sadržane u međunarodnim dokumentima koji se odnose na ovu oblast i integriše rodnu ravnopravnost u sve oblasti društvenog života u skladu sa Ciljevima održivog razvoja (Agenda 2020 – 2030), kao i Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2021 – 2030 i Akcionog plana za njeno sprovođenje stvorene su normativne pretpostavke i postavljeni strateški ciljevi i aktivnosti koje treba preduzimati kako bi se postavljeni ciljevi ostvarili.
Ovaj okvir je samo potreban, ali ne i dovoljan uslov da bi se stvarnost menjala. U praksi ovaj zakon kao i mnogi drugi se uglavnom ne poštuju.

Koliko su sudovi u Srbiji senzibilisani prema pitanjima rodno zasnovane diskriminacije i prava žena?

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Sudovi nisu dovoljno senzibilisani. Često ne poznaju u dovoljnoj meri antidiskriminaciono zakonodavstvo koje je u pravnom sistemu novum.
U programima redovnih obuka sudija obuhvaćena je tematika antidiskriminacionog zakonodavstva ali sa veoma malim fondom časova.

Da li mislite da postoji potreba za uspostavljanjem novih institucija ili mehanizama za unapređenje rodne ravnopravnosti u državama bivše Jugoslavije?

Institucionalni mehanizmi rodne ravnopravnosti su formirani u svim državama bivše nam zajedničke države. Ne smatram da je potrebno ustanovljavati nove instituciije.
Problem je praktične prirode. Ove institucije još „tragaju za svojim mestom” u sistemu organizacije vlasti, jer su i to nove institucije i do nedavno nisu postojale u našim zemljama.
Pored toga u praksi se susreću sa teškoćama logističke prirode (mali broj zaposlenih, finansiranje aktivnosti i sl.).
Bilo bi poželjno uspostaviti neki vid kontinuirane komunikacije ovih institucija na regionalnom nivou kako bi razmenjivali svoja iskustva i na primerima dobre prakse unapređivale sopstveni rad.

Na koji način ustav može i treba da podrži rodnu ravnopravnost? Da li smatrate da postoje promene koje bi trebalo uneti u ustave na području bivše Jugoslavije u tom pogledu i šta nedostaje ustavima i ustavnoj stvarnosti da bi žene bile sigurnije?

Generalno, šta sve smatrate ključnim koracima koje bi Srbija i druge države bivše Jugoslavije trebalo da preduzmu da bi unapredile prava žena i rodnu ravnopravnost u narednih nekoliko godina?
U ustavu kao osnovnom i najvišem pravnom aktu je važno da se nađu odredbe o rodnoj ravnopravnosti. Teško je očekivati ustavne promene, jer se ustavi teško menjaju. Ukoliko do promena ustava u nekim od zemalja regiona dođe bilo bi značajno da se u ustav unese nekoliko ključnih odredbi o rodnoj ravnopravnosti.
Na primer, garantovanje rodne ravnopravnost i propisivanje obaveze države da vodi politiku jednakih mogućnosti (odredbe postoje u ustavima Crne Gore i Srbije), garantovanje zaštite dostignutog nivoa prava (odredbe postoje u Ustavu Srbije), zabrana svih oblika rodno zasnovane diskriminacije, sloboda odlučivanja o rađanju (odredbe postoje samo u ustavima Slovenije, Srbije i Republike Srpske) i sl.

Kako zaštita prava na slobodno odlučivanje o rađanju utiče na ostvarivanje širih ljudskih prava žena i kakvu ulogu igra u pravnoj borbi za rodnu ravnopravnost? Da li se sa jačanjem tzv. „antirodnih pokreta” u celom svetu, čija ideologija ulazi čak i u ogromne institucije poput Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država, javlja opravdan strah da bi ženama moglo biti onemogućeno ili dodatno ograničeno ovo pravo i kod nas?

Sloboda odlučivanja o rađanju je osnovno pravo žena. Ovo pravo eksplicitno garantuju samo tri ustava bivše nam zajedničke države (Slovenija, Srbija i Republika Srpska). Uz to napominjem da je Porodičnim zakonom u Srbiji ovo pravo regulisano kao pravo žene da slobodno odlučuje o rađanju.
Strah da bi ženama moglo biti uskraćeno ovo pravo je opravdan. Ovo pitanje zaslužuje posebnu pažnju i bilo bi korisno da se o njemu posebno razgovara.

Koliko je važan rodno senzitivni jezik u svakodnevnom životu, ali i u pravnim okvirima? Da li se dovoljno koristi u pravnoj praksi?

Srpski jezik poznaje rod (ženski, muški i srednji) i u svakodnevnom životu ljudi koriste sva tri roda. U pravnim propisima uobičajeno je da se kao generički pojam koristi muški rod. U poslednjih 10 godina u velikom broju zakona u osnovnim odredbama postoji načelna odredba o upotrebi rodno nediskriminatornog jezika koja glasi: „termini koji se koriste u zakonu izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni ženski i muški pol lica na koje se odnose” koja upućuje na primenu rodno nediskriminatornog jezika.
Treba naglasiti da više međunarodnih dokumenata reguliše upotrebu rodno nediskriminatornog jezika. Kada se radi o propisima to je: Plan za korigovanje neravnoteže između učešća žena i muškaraca u političkom životu – Međuparlamentarne unije (akt. br. 1211/1992.) koji propisuje da „Jezik koji se koristi u zakonodavstvu treba da žene i muškarce postavi na ravnopravnu osnovu i izbegne bilo kakvu diskriminaciju zasnovanu na pripadnosti određenom polu” kao i da u tom procesu „značajnu ulogu imaju zakonodavci koji mogu delovati u pravcu usvajanja ovih preporuka”.
Pored toga to su i: Preporuka Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90) 4, usvojena 21. 2. 1990. godine; Instrukcije OUN za korišćenje rodno senzitivnog jezika (ST/IC/1992/67 od 29. 10 1992.), Smernice OUN za upotrebu rodno inkluzivnog jezika; Uputstvo UNDP za rodno senzitivni jezik; Smernice UN za rodno inkluzivnu komunikaciju; Priručnik o rodno osetljivoj komunikaciji Evropskog institiuta za rodnu ravnopravnost i dr.
Pored toga, Poverenica za ravnopravnost je još 2011. godine donela Preporuku Zakonodavnom odboru Naodne skupštine da preduzme sve neophodne mere u cilju promene odredbe Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa i to tako što će izmeniti član 43. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, na način da se ovom odredbom obuhvati i ženski rod. Zaštitnik građana je još 2012. godine doneo Uputstvo za standardizovan nediskriminatorni govor i ponašanje.
U praksi još uvek postoje otpori korišćenju rodno nediskriminatornog jezika.

Koliko su mediji važni u promovisanju rodne ravnopravnosti, i da li medijsko izveštavanje u Srbiji dovoljno doprinosi smanjenju rodnih stereotipa?

Uloga medija u promovisanju rodne ravnopravnosti je posebno značajna. Ako bih u jednoj rečenici trebalo da ocenim koliko je doprinos medija u aktivnostima na smanjenju rodnih stereotipa rekla bih da nije dovoljna. Ovoj opštoj oceni treba svakako dodati da mnogi mediji aktivno rade na održavanju stereotipa i predrasuda.
Mali je broj, ponekada i dostupnost posebno elektronskih medija koji istina retko i često sporadično nastoje da temi rodne ravnopravnosti posvete dužnu pažnju. Retki su mediji koji dosledno koriste rodno nediskriminatorni jezik.

Kakva je uloga muškaraca u borbi za rodnu ravnopravnost i kako se može osnažiti njihovo uključivanje u ovaj proces?

Rodna ravnopravnost nije „žensko pitanje”. Naprotiv to je jednako i „muško pitanje”. Na tome moramo raditi zajedno i nesumnjivo je jako važno da se i muškarci angažuju u zajedničkim aktivnostima.
Navešću kao primer aktivnosti nevladine organizacije Regionalne akademije za razvoj demokratije koja organizuje različite aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti u koje su uključeni samo muškarci, posebno mlađa populacija. Bilo bi korisno da ova NVO podeli svoja iskustva iz ovih programa i na regionalnom nivou, pa stoga ostavljam njihov link na kome se zainteresovani mogu upoznati sa njihovim radom


Za Inicijativu Građanke za ustavne promjene razgovarao Dejan Lučka

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Najčitanije