Моћ танго тренутка

Осећаји господаре, плешу и воде све са собом.

Željka Mrđa / 17. септембар 2021

(текст оригинално написан за магазин Сенса)

Овде и сада, тај предуслов свесности како би се осетили смелост и важност тренутка, можда се нигде тако добро не доживљава као у тангу. Он-Овде и она-Сада, налазе се тако у загрљају, осећају једно друго, музику, простор. Ум је негде далеко, није позван. Осећаји господаре, плешу и воде све са собом.

Нема тог плесачког пара који на неки свој начин нема две леве ноге. Колико год били талентовани, урођено разиграни или пак сувише омеђени левим ногама, то је тачка одакле се корача према тангу. Из личног и заједничког ограничења, уз усаглашавање, настаје један од најлепших плесова на свету. Нестандардизован, одвојен од велике породице латино плесова, танго готово увек иде сам за себе. И нема те особе код које не буди низ неких посебних асоцијација. Ако се одбаци да је танго тужна мисао која се плеше, ако се из мушких уста извади она ружа, ако се заобићу сви стереотипи о вертикалној а у ствари хоризонталној жељи, ако се скине сав тај тежак бордо плиш који баца неку чудну сенку на плес, стиже се до прозрачности и широког поља личног дубинског рада на себи, баш у плесу, у пару. Оно што танго пружа и отвара, у том затвореном загрљају је читав нови свет интроспекције: ту где си најближи другом непознатом бићу у загрљају, а стиснут у својим мислима, страховима, ранама или се пак наслањаш на очекивања, романтичне и сваке друге своје пројекције, неосвешћен или делимично пробуђен, као плесач(ица) улазиш у загрљај, и ту почиње рад, кораци које учиш да би се стигло до себе.

Соња Живановић и Дарко Дожић већ скоро једанаест година плешу танго и  скоро осам година подучавају генерације тангероса у Београду. После седмог Енцуентра, танго фестивала, који је одржан прошлог месеца, наш град постао је још више испреплетан танго нитима које су повезале домаће са страним плесачима, па енергија тог истовремено нежног и темпераментног плеса и даље узбуђује тело колективног (свесног) плесача.

А како се то танго заправо плеше у Београду? Да ли је танго јерес доживљавати тај плес као нешто више од плеса, или је универзалност танга оправдала његову и мало дубљу примену од оне само играчке? Поштујући све оно што су традиционални елементи аргентинског танга, Дарко и Соња покренули су Танго Натурал, школу која подучава мало другачије. Као плесни, емотивни и духовни пар, одишу грациозношћу и продуховљеношћу и права је милина не само гледати их како плешу, већ и слушати како размишљају и осећају свет око себе.

Све је само танго што ти око види  

„Танго је духовни пут зато што нас изазива. То је важно, јер смо у суштини сви, хтели или не, на духовном путу. Само је питање да ли у животу прихватамо, видимо и тумачимо сигнале који су око нас. Танго је парадигма живота, живот сабијен на мали простор уз интензивирано искуство протока времена тј промене животне ситуације у садашњем тренутку – где човек преиспитује колико је на својим ногама, како се осећа, како осећа музику, особу испред себе, сусрет са другим људским бићем, људима око себе. Све то заједно је идентично ономе што имамо у животу. Међутим, за разлику од живота где човек може по два, три дана, или по месец дана да се сакрије од изазова, овде не може. Овде имаш задатак да стојиш на једној нози, и ти паднеш и створи ти се емоција, зато што си изгубила баланс. Ти можеш већ ту, у првих пет минута да се бавиш својим односом према паду, не можеш тако лако да побегнеш. Не кријеш се“ каже Дарко и наглашава да је реч о забавном, шареном духовном путу, „где човек сваки пут кад преузме одговорност, кад се позабави собом, добије једну спонтану награду, у виду нечега што се спонтоно угради у самог човека“.

Соња: „Снага танга је у томе што људи не крећу на плес са овим идејама. Људи крену на плес да би се забавили, а постигли су невероватне промене у свом животу, за које нису ни знали да су спремни. Да их је неко питао, да ли ћеш ти сада да радиш на себи, вероватно би рекли у том тренутку не, не треба ми то. „Рад на себи“ би им звучао превише озбиљно. Танго их је због своје комплексности и привлачности ипак натерао да се суоче са собом, мало по мало, и ухватио их је пре него што су схватили са чиме се све суочавају… А онда дође велика сатисфакција у виду осећаја, радости, задовољства, промена које се дешавају у твом свакодневном животу. Схватиш да толико много добијаш, да то што дајеш, колико год можда звучи страшно, а интроспекција и синтагма „озбиљан рад на себи“ многима звуче страшно, је заправо мало када се погледа у сразмери према позитивним ефектима. Често прво добијеш позитивне ефекте свог рада, а онда схватиш шта је то што си радио и зашто је баш то био прави приступ. Некад кад накнадно освестиш процес који се дешава, лакше пристанеш на њега. То  је код многих људи био случај, мада неки и побегну – не буду спремни за сусрет са собом“.

Соња објашњава да је то њихово виђење танга, као и да постоје интерпретације танга које из њега склањају духовно читање, мислећи да се тиме доприноси само мистификацији игре. „У сваком случају, чињеница је да танго крије велики потенцијал. Да ли неко хоће да има једном недељно активност, неко размрдавање, „мување“ или место за рад на себи, то је све ствар личног избора. Ми смо постали једна од највећих европских школа тражећи праву меру у мешању разних боја које танго носи са собом“ каже Соња.

А како нас то танго деље и обликује, скида један по један унутрашњи слој заплетених мисли, скрајнутих емоција, како се деси та трансформација од обичног до плесачког тела, које и кад иде на посао, у продавницу или у журбу дана, осећа сваки свој корак и газ, осећа да је живо и да постоји?

Дарко: „Постоји неколико базичних принципа  који су основа рада. Један је добар контакт са земљом јер тек особа која стоји на својим ногама може ући у контакт са другом особом. Ово звучи као лепа метафора, али и на наизглед баналном механичком нивоу, тек ако имамо добру потпору наниже, као контрасила се може створити покрет навише, који је покрет сусрета са другом особом. Осећај земље, покрет унутар тела, покрет према земљи и реакција навише, је много више од усправног стајања. Други принцип је свесност покрета. У тангу се аутентично, у тренутку, у музици, две особе преплићу и стварају облике. То је могуће само ако смо веома ту и сада, другачије се тешко можемо испреплетати са другим људским телом, а да на крају буде на обострано задовољство. Осећајност и сензибилисаност покрета представљају суштину, а онолико колико човек осећајно ради све што ради, толико му се тело брже трансформише и колико је човек сабран, у себи прибран, његов покрет је центриранији, настаје из средине тела и шири се складно према периферији.  Ако је особа ван себе – онда је покрет немирнији, хистеричнији. У тангу имамо много ситуација које пред нас стављају изазов – сваки покрет може да носи кризу, могућност изласка из баланса. Да ли ће особа на то одговорити смирено или бити реактивна, реаговати панично и хистерично зависи од везе са земљом и колико је покрет-однос свестан. Прво преиспитујемо индивидуалну технику која нам говори о нашем стајању на својим ногама, па онда радимо на контакту са другом особом.  Разне су комбинације ова два квалитета. Често особа прилично добро стоји на својим ногама све док не уђе у однос са неким другим, губи на неки начин своју самосталност или везу са реалношћу“ описује Дарко тангологију тела.

Дуго путовање- кроз тебе до себе

Шта се заправо дешава са нама кад уђемо у затворени загрљај? Како се то девојке преоблаче у жене, а младићи у мушкарце? Нисмо ли већ довољно освестиле све своје женске архетипове, од амазонке, ратнице, жене мачке, и тако изабрале своју најеманципованију верзију себе? У судару са непознатим мушкарцем, у том стишњеном међупростору загрљаја где два тела слушају и играју музику, дешава се, не само како је описао Дарко, духовни и телесни преображај, већ и неко враћање на вечите појмове пола и рода, тако заводљиво и (не)утешно изгубљене у модерни коју живимо.

Соња: „Реално највећи проблем код жена је да се препусте, да буду пријемчиве. Та нека податност је једна од главних карактеристика женског пола, само што у савременом друштву има негативну конотацију, у смислу сексуалне подређености и губљења индивидуалности, пуштања контроле у туђе руке, итд. Податност може да се интерпретира на различите начине. Податна, пријемчива жена, далеко од тога да је предмет који испуњава туђе жеље – она је довољно опуштена и отворена, да може да прихвати, да прими у себе и да онда она понесе, поведе, обликује. Рад на овом квалитету је оно што је женама најтеже на почетку.

Бити мушкарац у тангу је другачије у односу на то каква је слика пожељног мушкарца у савременом свету. Слика пожељног мушкарца који има јака рамена, развијене руке, надуване груди – укратко, наглашену „бисту“ не открива шта је оно што постоји у позадини: запостављене чврсте, круте ноге које не могу да пуштају емоције кроз себе, одсечени доњи део тела, слаб контакт са земљом. Све то говори о несигурности која се крије иза мишићавог тела. Мушкарац на плесу мора да научи да разбије тврдоћу свог тела, да га опусти. Да тело постане емотивније – да се на известан начин преда свом телу. Жене имају проблем у идеји да се предају другој особи, а мушкарци имају проблем да се предају себи и својим осећањима“.

И уместо тог лежања или седења на психоаналитичком каучу, уместо психодрамске поставке личне приче, танго се као терапија и процес присутности одвија тако да увиди просто испливају током плеса, у заносу, у осећају неког давно изгубљеног или дугоочекиваног загрљаја са својим бићем и својом истином, која тако добро прати божански и космички ритам. Ко се пробуди уз танго бит, тај игра живот.

Соња: „Најдубљи увиди се не односе на нешто што је линеарне структуре, што језик може да испрати и дочара. То су тренуци у којима се све што је било око мене и у мени сажме у једну јединствену целину, која нема неки облик или препознатљиви укус – то је вероватно укус дубоке присутности. Осећај да не постоје границе између музике и мене, не постоје границе између мог тела и душе, не постоје границе између мене и партнера и нема границе што мене и мог партнера одваја од свих људи у просторији и свих људи на планети. Као да се догоди тренутак јединства. Као кад зарониш у дубоку млаку воду…плуташ, немаш свест о свом облику..као да вода улази у тебе“.

Дарко: „Танго је неко стално преиспитивање, стално носи неке бљескове и свако има неке посебне танде (низ од четири песме) које му донесу тај бљесак. То буду нека трансцедента искуства, кад превазиђеш своје просечно стање свести и помериш се у неку наредну фрекфенцију коју често не задржиш дугорочно, али се ни не вратиш на старо. Помери те мало изнад, плус ти остави информацију, осећај где би то могла ићи даље. Имао сам доста тих искустава. Рецимо, на танго маратонима (неколико дана и вечери интензивног плеса) – скоро сви се појавимо прве вечери са его приступом где углавном само хоћемо да покажемо своје умеће… Онда кад осетимо да због тог ега сви патимо, полако идемо према загрљају, према себи, према односу и последњи дан је ронда као неко пресијавање светлости на површини мора – ,,људи су светлост која се сједињује са водом ,,види се да су сви сједињени, да поштују простор, једни друге. Исти људи од пре три дана, прођу једну трансформацију. Мој живот је, у суштини, то једно стално осцилирање – на нивоу дана, на нивоу вечери, месеца, живота, од стања задовољства које настаје у тренутку када поштујеш друге људе и себе и кад су задовољство, јединство и љубав на првом месту, а не его постигнућа, до патње која настаје када запоставиш ове вредности. У суштини, сви моји увиди су се десили било када сам пао ниско, па схватио зашто сам пао ниско, или сам отишао високо и извукао закључак зашто сам се задесио ту. Могу рећи да ми је танго помогао да изградим снажан осећај везан за значај искрености према себи када је у питању сагледавање односа према другим људима – некако ми је постао јасан тај осећај јединства и патње која настаје када то јединтсво са другим људима негирамо, као и задовољства када у другоме препознамо себе и поделимо тренутак, осмех, загрљај“.

хттп://www.ловесенса.рс/цланци/лифе-цоацх/моц-танго-тренутка-како-нам-аргентински-плес-мозе-помоци-да-разумемо-боље-свет-око-нас


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.