foto BUKA
Prema informacijama koje je objavio portal Capital.ba,
koncesionim ugovorom koji bi trebalo da traje 30 godina definisano je
da kineska kompanija uloži oko 297 miliona evra u izgradnju auto puta, a
trebalo bi da zaradi oko 975 miliona eura kroz naplatu putarine i
nedostajuća sredstva koja će se namiriti iz budžeta Republike Srpske.
Zbog sumnje da je ovaj posao sklopljen pod štetnim uslovima za Republiku
Srpsku, TI BiH je tražio od Ministarstva kopiju ugovora ali je ovaj
zahtjev odbijen uz obrazloženje da bi objavljivanje ugovora moglo naštetiti komercijalnim interesima kineske kompanije.
Kako je vlast u ovom slučaju interes privatnog investitora očigledno
stavila iznad interesa javnosti, TI BIH je podnio tužbu Okružnom sudu u
Banjaluci, koji je uvažio tužbu i naložio Ministarstvu da ponovo
sprovede postupak uz vrlo jasnu pouku da je njegova zadaća da služi interesima građana, a ne da brine o poslovnim tajnama ili bilo kakvim drugim finansijskim kombinacijama ugovorne strane kojoj je dato da 30 godina eksploatiše i ubire javne prihode.
U presudi se još navodi da je Ministarstvo zamijenilo ulogu javnog
organa koji raspolaže sa javnim novcem i djeluje da bi štitilo javni
interes, sa ulogom zaštitnika poslovnog partnera.
„Nesumnjiv je interes javnosti da ima potpuni uvid i saznanja da
li su za Republiku Srpsku i njene građane ugovoreni povoljni uslovi, da
li su isti u skladu sa javnim interesom, te upoređuje da li su mogli da
se ugovore bolji uslovi, ali suprotno tome, interes javnosti nije
zaštita poslovanja pravnog lica sa kojim je zaključen ugovor, odnosno
briga da li će u periodu od tri decenije njegovo poslovanje biti
isplativo ili ipak neće“ navodi se u presudi.
Sud je prihvatio argumentaciju TI BiH da Ministarstvo nije
obrazložilo kakva bi to šteta proizašla objavljivanjem traženih
informacija. Kada je Ministarstvo odbilo zahtjev TI BIH da objavi
ugovor, navelo je da on sadrži povjerljive informacije o metodama
naplate prihoda od putarina, formule za izračunavanje novčanih tokova,
finansijski plan koncesionara. Takođe navode da je ekonomska vrijednost
ovih podataka upravo u tome što nije široko poznata javnosti.
Sud konstatuje da rješenje nema veze sa zakonom, već je zasnovano na
potrebi tuženog da se stavi u službu zaštite koncesionara i podsjeća da
je jedan od osnovih principa Zakona o koncesijama transparentnost,
tržišna konkurencija, jednak tretman za sve. Ugovor sa kompanijom SDHS
nije sklopljen putem javnog poziva nego putem pregovaračkog postupka,
što je Vlada RS do sada često koristila zaobilazeći javno nadmetanje, a
takvi ugovori često su završavali štetom po javne finansije.
TI BiH podsjeća da je slična praksa uočena i kod drugih organa pri
sklapanju ugovora sa kineskim kompanijama, gdje se gotovo isti razlozi
navode za nedostavljanje ugovora, te ova sudska odluka potvrđuje
upozorenja TI BiH da se komercijalni interesi kineskih kompanija ne
smiju stavljati iznad interesa građana BiH.