Kako kaže, on će zajedno sa svojim kolegama u Predsjedništvu Željkom Komšićem i Šefikom Džaferovićem razmotriti mogućnosti za štampanje dodatnih 800 miliona do milijarde KM koje bi se upumpale u ekonomiju BiH.
A kako bi se to uradilo Dodik je objasnio gostujući u mnogobrojnim emisijama proteklih nekoliko dana.
“Stranci su nama nametnuli currency board, a to je sistem kojim su vezali našu konvertibilnu marku za evro. U to vrijeme oni su da bi se ogradili od zloupotreba u Centralnoj banci postavili obavezu da imate do 5 odsto veći depozit evra nego što imate štampanje konvertibilnih maraka. U jednom trenutku je bilo 400 miliona evra više deponovano nego što je u platnom prometu realno konvertibilnih maraka. Istog trenutka vi možete da odštampate 800 miliona maraka. Svi tekući deficiti javnih računa u BiH nisu 800 miliona. Ali pošto stranci kontrolišu Centralnu banku vi to ne možete da radite. A usput, ti isti Evropljani nikom ništa ne objašnjavaju. 60 milijardi su štampali mjesečno bez pokrića da bi spasili ekonomiju Evrope i niko nije ubacio u BiH ni jedan evro, a mi ne možemo da odštampamo realno pokriven novac, koji imamo i deponovan kod Dojče banke”, objasnio je Dodik i dodao:
“Britanija se spasila zato što je funtu štampala bez pokrića. Evropa se spasila što je štampala evro bez pokrića. Amerika se spasila poslije globalne krize zato što je štampala dolare bez pokrića. Mi ne tražimo da štampamo ništa bez pokrića. Ako hoće ova dvojica (Šefik Džaferović i Željko Komšić) da sjednemo i postavimo neke stavri možemo uraditi to”.
Naravno, ovo nije prvi put da Dodik pominje ovakvu mogućnost. On je o tome pričao i prije, s tim da su mu šanse da uradi tako nešto u nardne četiri godine mnogo veće.
Zbog toga smo odlučili da istražimo da li su najave Milorada Dodika realne, koliko su one dobre po ekonomiju BiH i mogu li se provesti.
Faruk Hodžić, eknomista iz Sarajeva smatra da to i ne bi bila tako loša ideja.
Kako nam je ispričao, štampanje dodatnih 800 miliona koji su trenutno pokriveni bi bila odlična injekcija u posrnulu ekonomiju BiH, ali samo pod uslovom ako bi se taj novac iskoristio u kapitalne investicije.
“Kad bismo gledali samo ekonomski aspekt i ne bi uključivli politiku nešto ovakvo bi bilo poželjno u ekonomiji BiH, jer bi došlo do određenog novca koji bi se mogao investirati. Ne bi bilo dobro kad bi se taj novac potošio na krpljenje budžetskih rupa i redovne troškove, ali ako bi se to usmjerilo u kapitalne investicije to bi moglo imati pozitivnog efekta za BiH i ne bi dovelo do inflacije”, rekao je Hodžić za BUKU.
Međutim, on naglašava da to u ovom trenutku nije zakonski moguće i da bi se morao mijenjati Zakon o Centralnoj banci, te dobiti politička saglasnost svih aktera za tako nešto, što je veoma teško u BiH.
Obzirom da je to više političko nego ekonosmko pitanje, Hodžić opet podvlači da je najvažnije utvrditi gdje bi se taj novac upptrebio i šta bi se sa njim uradilo.
“Ponavljam, ako bi se taj novac trošio na investicije to bi moglo pomoći BiH da dođe do bržeg ekonomskog rasta”, kaže Hodžić.
Što se tiče štampanja novca bez pokrića naš sagovornik navodi da je ovakva opcija u potpunosti nemoguća i da do nje ne bi moglo doći u BiH.
“Čak i kad bi se svi politički akteri dogovorili da to urade, mislim da bi reagovao Visoki predstavnik. Mi kao BiH imamo najrigidniji oblik monetarne politike u svijetu. Imamo vrijednost valute, nisku inflaciju, ali to nas koči u nekom drugom ekonomskom aspektu. Ipak, ne treba se toga hvatati previše i insistirati na izmjenama monetarne politike, jer ona nije naš problem. Problem je u fiskalnoj poolitici i tu je srž naših problema i mogućih rješenja”, rekao je Hodžić i naglasio da monetarana politika ne bi trebala biti nosilac rasta, već samo instrument koji može dodatno pomoći BiH.
Pored toga, jasno je da postoji želja da se dođe do svježeg novca, rekao je ranije za BUKU Siniša Vukelić, urednik poslovnog portala Capital.ba.
Ipak, on smatra da Milorad Dodik kao političar sa najdužim političkim stažom u RS vrlo dobro zna da je dodatno štampanje konvertibilne marke nemoguće provesti u ovakvoj konstelaciji snaga te da se mora promijeniti niz zakonskih akata u BiH te da je procedura njihovih predlaganja i usvajanja jako komplikovana”.
Štaviše, kaže on, uloga Centralne banke je definisana aneksima Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Vukelić, tvrdi da ideja oko štampanja dodatnog novca sigurno ne bi riješila naše probleme, već bi ih dodatno zakomplikovala, u BiH i RS.
„Problem je što se ovakva incijativa iznosi naprečac, bez neke temeljne analize. Sigurno je da valutni odbor ograničava razvoj privrede jer država nema jednu od jakih poluga za upravljanje svojom ekonomijom, a to je monetarna politika. Sigurno je da BiH sa valutnim odborom ne može u EU i da moramo razmišljati o izlasku iz ovoga, a o čemu vrlo malo ljudi govori”, rekao je ranije za BUKU Siniša Vukelić.
S druge strane valutni odbor i stabilnost valute vezano za evro daje MMF-u i ostalim međunarodnim finansijskim institucijama, ali i stranim investitorima sigurnost da je u BiH stabilna valuta.
„Ipak, ovo sadašnje stanje je manje zlo od onoga kako bi to bilo da se političarima odriješe ruke pa da oni sami upravljaju monetom i da proizvode višak novca u platnom bilansu a što bi rezultiralo u nekontrolisanoj inflaciji”, rekao je Vukelić i dodao da ima istine u izjavama Milorada Dodika kada govori o tome kako konvertibilna marka ne odražava realno stanje u privredi i da možda jeste trenutno prejaka, da bi je možda trebalo devalvirati za jedno 10% ili 20 %.
Zasad, izjava predsjednika RS Milorada Dodika djeluje krajnje populistički i bez realnog temelja u zakonodavstvu BiH, a da li će tako djelovati kad zasjedne na mjesto srpskog člana Predsjedništva pokazaće njegova buduća saradnja sa dvojcom iz FBiH. Ono što je sigurno jeste da bi dodatno odštampani novac u ekonomiji BiH bio itekako dobar okidač za dalji razvoj posrnule privrede, ali i dvosjekli mač koji bi u rukama naših politilčara mogao nanijeti više štete nego koristi.