Prema podacima iz 2014. agencije za nekretnine “Data Publika”, čak 30 odsto stanova u najskupljim pariskim arondismanima je prazno. U najluksuznijim njuorškim kulama 50 do 70 odsto stanova koji ostaju neuseljeni kupljeno je na ime preduzeća, a imena njihovih pravih vlasnika se ne znaju.
Prema pisanju američke štampe, lokalni političari shvatili su ozbiljnost ovog problema svjesni da investicije superbogatih u nekretnine predstavljaju trošak za lokalnu ekomomiju, prenosi magazin “Slejt”.
S jedne strane, bogati često kupuju nekretnine kako bi što manje platili poreze na prihode. Sa druge strane, prazni stanovi smanjuju broj stanovnika u pojedenim kvartovima što je pogubno za lokalnu trgovinu.
“Kada se više manjih jeftinijih stambenih jedinica transformiše u jedan veliki lukuzni stambeni prostor, na taj način štetimo malim trgovinskim radnjima koje ostaju bez kupaca”, objašnjava američki ekonomista Mejson Gafni.
Osim toga, koncentracija bogatih kupaca nekretnina koji ne žive u tim stanovima već ih drže prazne onemogućava žitelje grada da kupe stanove koji su im blizu posla već su prinuđeni da se od njega udaljavaju što u krajnjoj liniji šteti preduzećima koja se suočavaju sa nedostatkom radne snage.