Predstavljajući radnu verziju ovog dokumenta na konferenciji za novinare u Banjaluci, Cvijanovićeva je naglasila da je među ciljevima i borba protiv kriminala i korupcije, uz postojanje pravednog i efikasnog pravosuđa.
“Tu su i stabilnost javnih finansija i stvaranje uslova za smanjenje nelikvidnosti u privredi, poboljšanje položaja svih kategorija društva, unapređenje finansijskog sektora, te evropske integracije i jačanje regionalne saradnje”, rekla je Cvijanovićeva.
Prema njenim riječima, mjerama ekonomske politike treba, prvenstveno, obezbijediti rasterećenje privrede, ali i unaprijediti cjelokupan ambijent, da se uvaže zahtjevi socijalnih partnera, ali i različitih grupacija društva.
“Poboljšanja koja će donijeti te mjere treba da se reflektuju na ukupan društveni ambijent. To nisu mjere koje treba da podrže poslodavca, nego privredu, a to znači one koje su uposleni u privredni, odnosno društvo u cjelini”, navela je premijer Srpske.
Cvijanovićeva je precizirala da je novost u 2014. godini uvođenje neoporezivog dijela dohotka od 150 KM. “To je dobra mjera, jer podrazumijeva pomoć svakome ko privređuje i treba da isplati platu. Ona daje podršku bez obzira da li ste mali ili veliki i kojoj se vrstom privređivanja bavite”, rekla je Cvijanovićeva.
Druga mjera, koja je jasno pozicionirana u ovom dokumentu, a usmjerena je na rasterećenje privrede, jeste reforma procesa fiskalizacije, koja se posebno odnosi na male privrednike, preduzetnike i zanatlije.
Sve ove mjere pratiće nova zakonska rješenja kada je riječ o porezu na dohodak, o multilateralnoj kompenzaciji, te o fiskalnoj odgovornosti.
“U programu našeg rada biće i zakon o naknadama za korištenje prirodnih resursa u svrhu proizvodnje električne energije, u smislu da će naknada za korištenje prirodnih sredstva biti povećana sa 0,03 i 0,05 na 0,06 i 0,10 odsto”, pojasnila je Cvijanovićeva.
Prema njenim riječima, rasterećenja privrede ne nose nikakva opterećenja na drugoj strani, odnosno nema povećanja poreskih stopa, uvođenja drugih poreza, kao što je to slučaj u zemljama okruženja.
Ona je dodala da su projekcije takve da se nastavljaju pozitivni trendovi rasta izvoza, rasta industrijske proizvodnje, čak i više nego u ovoj godini.
“Vlada Srpske je uspjela da obezbijedi povećanje penzija, kao i vraćanje plata za pet odsto. Uprkos svim najavama kako budžet ne funkcioniše, pokazali smo da je budžet apsolutno stabilan, da redovno izvršavamo svoje obaveze, a tako će i ostati”, naglasila je Cvijanovićeva.
Ona je dodala da će cilj ekonomske politike u oblasti evropskih integracija biti jačanje pozicije Srpske, u skladu s njenim ustavnim nadležnostima.
“Kada je riječ o regionalnoj saradnji, dominantna tačka ostaje saradnja sa Srbijom, kao i jednaka posvećenost projektu `Podrinje`, koji će se provoditi cijeli niz godina i koji će omogućiti da se neki projekti dovrše i pokrenu novi”, pojasnila je Cvijanovićeva.
Ona je dodala da se trenutno najviše radi na projektima infrastrukture, te da su u planu energetski i turistički projekti, kao i omogućavanje jednakog pristupa zdravstvenim uslugama sa obje strane rijeke Drine.
PLANIRANO POVEĆANJE PRIHODA OD 11,5 MILIONA KM
Ministar finansija Republike Srpske Zoran Tegeltija izjavio je danas da je budžetski okvir Srpske za 2014. godinu dvije milijarde i 18 miliona KM, te da je predviđeno povećanje prihoda za oko 11,5 miliona KM u odnosu na planirani rebalans budžeta za ovu godinu.
Predstavljajući radnu verziju budžeta Srpske za narednu godinu na konferenciji za novinare u Banjaluci, Tegeltija je rekao da su planirani prihodi 1.580.458.000 KM, a planirani rashodi 1.500.919.000 KM, te da su prihodi za oko 11,5 miliona KM veći od planiranog rebalansa za 2013. godinu.
“Prihodi po osnovu poreza i dohotka planirani su u iznosu od 176.600.000 KM, prihodi po osnovu poreza na dobit 140.500.000 KM, indirektni porezi u iznosu od milijardu i 64 miliona KM i njihov planirani rast je 1,6 odsto”, rekao je Tegeltija.
Prema njegovim riječima, neporeski prihodi planirani su u iznosu od 169.200.000 KM i manji su za 11,5 miliona u odnosu na planirani rebalans budžeta.
Tegeltija je naveo da su rashodi planirani u iznosu od 1.500.919.000 KM, te da su veći za 4,3 miliona KM u odnosu na prijedlog rebalansa.
“Za servisiranje unutrašnjeg i spoljnog duga u idućoj godini biće potrebno oko 487.000.000 KM, od toga 106.000.000 KM su sredstva javnih fondova koje oni sami otplaćuju”, napomenuo je ministar finansija Srpske.
On je rekao da su najveća stavka u rashodima, rashodi za lična primanja i iznose – 650.900.000 KM.
Rashodi po osnovu korišćenja roba i usluga planirani su u iznosu od 103.100.000 KM.
“Subvencije za program podrške investicijama i zapošljavanju iznose 4,3 miliona KM, subvencije za podsticaj razvoja privrede 10.000.000 KM, za razvoj poljoprivrede i sela 60.000.000 KM, a subvencije kamatne stope za stambeno kreditiranje mladih i mladih bračnih parova 953.000 KM”, pojasnio je Tegeltija.
On je dodao da je za finansiranje izborne kampanje predviđeno 700.000 KM. Među doznakama, najveću stavku čine izdvajanje za boračku populaciju u iznosu od 216.200.000 KM, koja su za oko 15.000.000 veća od rebalansa za ovu godinu.
“Kada su u pitanju tekući prohodi i rashodi, suficit je planiran na 90.000.000 KM, što je ciljani zadatak, usaglašen sa Međunarodnim monetarnim fondom i pokazuje da Vlada ostvaruje višak prihoda u svom poslovanju”, naglasio je Tegeltija.
On je dodao da najvažniji makroekonomski pokazatelji govore da u 2013. godini, u prva dva kvartala, Republika Srpska ima pozitivnu stopu privrednog rasta, te da najpesimističnija procjena kretanja bruto društvenog proizvoda /BDP/ govori da će on na kraju godine bilježiti pozitivnu stopu od 0,9 odsto.
“Procjena kretanja BDP-a u naredne tri godine pokazuje da bi on u 2014. godini mogao rasti na dva osto, u 2015. na 2,3 odsto, a u 2016. na tri odsto. Mi se nadamo da ćemo stopu od tri odsto imati već naredne godine”, rekao je Tegeltija.
Kada je riječ o stopi inflacije, očekuje se da će ona na kraju ove godine biti jedan odsto, a naredne godine 1,6 odsto. “Ohrabruje nas tendencija rasta izvoza, koji bi do kraja godine trebalo da iznosi 5,4 odsto, a iduće godine 7,1 odsto, tako da će stopa pokrivenosti uvoza izvozom biti 60 odsto”, istakao je ministar finansija Srpske.