Većina ljudi nema pojma od čega je
sastavljen njihov iPhone. Itrijum i prazeodijum nisu baš reči oko kojih mnogo
ljudi lomi jezik, a ipak, ova dva metala su ključni “sastojak” koji
omogućava da pametni telefoni i laptopovi budu tako mali i lagani. Bez njih,
bili bi bar duplo teži i izgubili bi oštrinu slike.
Ova dva egzotična materijala spadaju
među 17 najređih elemenata na planeti. Osim što su retki, često su pomešani sa
drugim elementima, duboko u stenama, zbog čega je veoma mukotrpan posao
izolovati ih.
Wikipedia, ItrijumFoto: Wikipedia,
Itrijum
U Kini, koja pokriva 89 odsto globalne
proizvodnje ovih materijala, ekološka cena je ogromna, ali je ekonomski rast
zagarantovan.
Osim u haj-tek gedžetima, ovi retki
elementi igraju istaknutu ulogu i u nacionalnoj odbrani, jer su bez njih
radarski sistemi i projektili na navođenje gotovo nezamislivi. Ironično, oni se
koriste i za proizvodnju čiste energije, odnosno za vetro-turbine i električne
automobile.
Wikipedia, Prazeodijum Foto:
Wikipedia, Prazeodijum
Ove godine, očekuje se da će potrošnja
retkih elemenata u svetu iznositi 155.000 tona – čak 110.000 tona više nego pre
samo 25 godina – a potražnja će gotovo sigurno i na dalje rasti.
U ovom trenutku, jedino Kina može da
pruži ponudu koja zadovoljava potražnju, iako je 2010. godine Peking presekao
izvoz retkih elemenata za čak 40 odsto kako bi pojačao svoj haj-tek sektor i
oslabio japanski.
Youtube printscreen, MikrolatisFoto:
Youtube printscreen, Mikrolatis
Kina trenutno proizvodi preko 150.000
tona ovih retkih elemenata, od čega troši čak 104.000 tona. Jedina tri
značajnija globalna proizvođača su Australija (15.000 tona), Indija (3.000
tona) i Rusija (2.000 tona).
Monopolom nad retkim elementima, Kina
je došla u poziciju ne samo da diktira tempo tehnološkog razvoja i proizvodnje,
već je i u mogućnosti da kontroliše cene na tržištu.
(Newsweek.rs)