Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike, ocenjuje Bank of America u izveštaju objavljenom 4. novembra.
Analitičari banke smatraju da su strahovanja investitora zbog decentralizovanog odlučivanja u studentskom pokretu preterana, a da bi nova vlast, ukoliko sprovede najavljene institucionalne reforme, mogla da ubrza evropske integracije i poboljša investicionu poziciju zemlje.
Banka je zadržala pozitivnu preporuku za srpske državne obveznice denominovane u stranoj valuti i ponovila strategiju kupovine srpskih obveznica koje dospevaju 2033. godine.
Bank of America očekuje da bi Srbija početkom 2027. mogla da dobije investicioni kreditni rejting agencije Fič (Fitch), koja je trenutno ocenjuje sa BB+ uz pozitivne izglede.
Ipak, njeni analitičari napominju da je malo verovatno da će do unapređenja doći na narednom planiranom preseku, 20. novembra, jer do tada možda neće biti formirana nova vlada.
Investitori precenjuju političke rizike
Jedna od glavnih bojazni investitora odnosi se na sposobnost studentskog pokreta da koordinira rad nove vlasti, s obzirom na to da nema centralizovano rukovodstvo.
Bank of America ocenjuje da su te zabrinutosti preterane, podsećajući da je pokret tokom gotovo dve godine protesta pokazao sposobnost organizovanja i koordinacije, a zatim uspeo da protestnu aktivnost pretvori u izbornu pobedu.
Analitičari ne očekuju značajnije popuštanje fiskalne politike, pre svega zato što izborni program ne sadrži konkretna obećanja o povećanju plata, penzija, socijalnih davanja ili subvencija.
Umesto toga, predviđa veću transparentnost javnih finansija i nabavki, progresivnije oporezivanje dohotka i imovine i ograničavanje diskrecionih ovlašćenja vlade u određivanju zarada u javnom sektoru.
Jedini konkretan cilj značajnijeg povećanja ulaganja odnosi se na istraživanje i razvoj, čija bi izdvajanja trebalo povećati sa sadašnjih oko jedan odsto BDP-a na dva odsto do 2032. godine.
Banka očekuje i kontinuitet u spoljnoj politici, odnosno nastavak evropskih integracija, protivljenje sankcijama Rusiji i nepriznavanje nezavisnosti Kosova. Najavu poštovanja postojećih obaveza države lokalni stručnjaci tumače i kao signal da bi trebalo da bude nastavljena saradnja sa MMF-om, dodaju u analizi.
o nbs, dinaru i javnom dugu
Bank of America ne očekuje promenu režima stabilnog kursa dinara prema evru niti ugrožavanje nezavisnosti NBS.
Ipak, smatra da postoji mogućnost promene rukovodstva centralne banke zbog političke povezanosti guvernerke Jorgovanke Tabaković sa SNS-om i ukazuje da njen mandat traje do 2030. godine, dok mandati pojedinih viceguvernera ističu 2027. i 2028. godine.
Izborni program Studentske liste predviđa i povećanje udela javnog duga u dinarima sa sadašnjih 22,5 na 30 odsto do 2032. godine.
Srbija bi to mogla da postigne većim oslanjanjem na dinarske obveznice, uključujući hartije namenjene građanima.
„Tokom mandata nove vlade dospevaće evroobveznice vredne oko 5,4 milijarde evra, a refinansiranje polovine tog iznosa dinarskim zaduživanjem moglo bi da doprinese ostvarenju cilja“, ističu iz Bank of America.
Dugoročno, zaključuju, veći priliv kapitala i napredak ka EU mogli bi ponovo da otvore pitanje fleksibilnijeg kursa ili revalvacije dinara.
Kao glavne rizike za Srbiju banka navodi odlaganje formiranja vlade, eventualni populistički zaokret u ekonomskoj politici i rast cena energenata. Nasuprot tome, ubrzanje reformi i evropskih integracija, kao i niži troškovi energije, mogli bi dodatno da poboljšaju investicionu poziciju zemlje.
EU integracije najveća prilika
Kao najvažniji srednjoročni pozitivni faktor Bank of America izdvaja mogućnost ubrzanja pregovora sa EU. Srbija je, kako napominju, od 35 pregovaračkih poglavlja privremeno zatvorila dva, dok 13 još nije otvoreno.
Evropska komisija je kao ključne oblasti za napredak izdvojila pravosuđe, slobodu medija, izbornu reformu i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Analitičari banke ocenjuju da je program studentskog pokreta usklađen sa evropskim zahtevima u najmanje tri od te četiri oblasti.
Ubrzanje evropskih integracija moglo bi da podstakne priliv stranih direktnih investicija i drugog kapitala, ocenjuju u analizi.