Делта коронавируса — улазимо у борбу са новим сојем

Можемо отуд питати: која је делта између претходних сојева и ове нове „Делте?”

Foto: BUKA

Због броја мутација коронавируса, научна номенклатура је сувише конфузна за комуникацију са широм популацијом, због чега је СЗО недавно реаговао тако што је доделио грчка слова најважнијим новим сојевима. Сој који се претходно звао Б.1.617.2, „индијски сој,” „дупли мутант,” итд. — сада је добио име „Делта.”

Преглед сојева са грчким словима у називу

„Делта” је такође симбол који се у математици користи да означи промену, разлику или размак. Можемо отуд питати: која је делта између претходних сојева и ове нове „Делте?”

Нажалост, има много лоших вести:

  • Делта сој је много инфективнији од првог соја вируса. Код почетног соја ковида, свака заражена особа је заражавала отприлике око две друге ( Р₀=2.3). Ране процене указују да ће човек заражен Делта сојем заразити око пет до осам других (моја процена Р₀=7.1, [15]). Када се једном појави у неком региону, Делта сој отуд убрзо постане доминантан.
  • Делта сој вероватно производи значајно тежу болест. Иако је потребно још података, и квалитетнијих, прелиминарне бројке кажу да Делта сој узрокује до 85% више хоспитализација код невакцинисаних, када се узме у обзир старост оболелих [1]. На пример, ниво тешких болести и смрти је релативно мали у односу на број инфекција у Великој Британији превасходно зато што су старији људи вакцинисани и заразе се претежно јављају код млађе популације.
  • Регистровани су нови симптоми, али њихова учесталост још није потврђена. За разлику од претходних сојева, за Делту је пријављен низ нових симптома: губитак слуха (понекад, изгледа, трајан), веома озбиљни гастроинтестинални проблеми, а у ретким случајевима и периферне гангрене услед потпуне блокаде капилара микротромбима [2]. На срећу, ово није знак промене у механизмима које вирус користи, само се ради о повећању ефективности и брзине инфекције [3, 11]. Нови симптоми су највероватније резултат повећаног и убрзаног ширења вируса кроз организам, што изазива више микротромбоза, фузија између ћелија и сл. него код претходних сојева.
  • Прелиминарни подаци указују да Делта у значајној мери игнорише имунитет од претходне инфекције. Подаци су, међутим, веома слаби [4] и моја процена је да је ситуација у ствари боља него што тренутно изгледа. Видећемо како ће се ово развијати како буде пристизало још података.
  • Делта варијанта такође смањује ефективност вакцина. Ефективност Пфизер-БиоНТецх вакцине против заразе је смањена на око 80–90%, АстраЗенеца вакцине на око 60–65%, Јохнсон&Јохнсон (процена) 55–60%. За Синопхарм нема добрих података, али се очекују слични падови [1, 5, 6, 12].
  • Делта варијанта се и даље развија. У горњој листи можете приметити и спомињање Епсилон варијанте, која није још на листи забрињавајућих варијанти, али садржи низ мутација које смањују ефективност антитела, како од претходно прележане болести, тако и од вакцинације [14]. Епсилон сој није на већини листа зато што нема тако снажну инфективност као Делта, бар за сада. Но, овде је поменут као пример: промене присутне у Епсилон варијанти могу да се појаве и у Делти; таква еволуција је у ствари скоро гарантована ако узмемо у обзир величину невакцинисане популације која функционише као инкубатор за даље мутације. Можемо да очекујемо да ће цифре ефективности постојећег имунитета наставити да се смањују током следећих годину дана.

Али, на срећу, има и једна кључна добра вест:

  • Вакцине се ипак добро држе против Делте. Иако опада способност вакцина да се одупру самој зарази (што има последице о којима ћемо дискутовати), оне и даље спречавају већину озбиљних облика болести код већине прималаца. Пфизер-БиоНТецх вакцина показује 96% заштиту против тешких облика болести, АстраЗенеца око 92%, Ј&Ј (процена) 85–90% [1, 5, 6, 12]. За Спутник се очекује слична ефикасност као за АстраЗенеца, а о Синопхарм вакцини ћемо причати детаљније у даљем тексту.

Заштита коју пружају вакцине се јако добро види на разлици између ситуација у Русији и Уједињеном Краљевству:

Плава линија означава број нових случајева заразе, наранджаста број смрти на дан (што можемо употребити као мерило броја тешких болести). Црвено слово делта (Δ) означава тачку на којој је почело ширење Делта соја. (Подаци на графиконима су цифре које су ове државе пријавиле СЗО до 1. јула 2021.)

Иронично, у Русији влада висок ниво неповерења у Спутник В вакцину која је широко доступна — мање је генералног „антивакционизма,”, више се ради о томе да Руси не верују сопственој држави и домаћој производњи. Отуд Русија тренутно има само 12% потпуно вакцинисаних, што је довело до тога да паралелно расте број инфекција и број смртних случајева.

Истовремено, у Уједињеном Краљевству, са 50% потпуно вакцинисаних и скоро 70% људи који су примили бар једну дозу, број инфекција након доласка Делте слично расте — али број смрти остаје низак. Јер вакцине раде свој посао.

Додатна добра вест је да иРНК вакцине производе трајну отпорност [7]. Другим речима, како време пролази, све су мање шансе да ће бити потребне честе додатне дозе. Моје предвиђање (лично мишљење и процена, не чврста научна информација) јесте да ће можда бити једна боостер доза против мутаната и да ће онда додатне дозе ићи можда једном на десет или двадесет година; а могуће је и да већини неће бити потребне све до старости.

Није још јасно колико ово важи за друге врсте вакцина, али ово нам омогућава да се надамо (и више од тога, да очекујемо) да коронавирус неће бити болест попут грипа и да неће сваке године бити потребно ново боцкање.

Недовољност Синофарма: подаци и ефикасност

Србију је у фебруару и марту 2021. године погодио талас Алфа соја (британског), са катастрофалним последицама. Према подацима Републичког завода за статистику, између јануара 2020. и маја 2021. године, у Србији је умрло око 25 хиљада више људи него у једнаким периодима током претходних година [8], што је трагичан и катастрофалан број. Према извештајима из локалних болница и првих прелиминарних студија, огромна већина оболелих и умрлих били су невакцинисани.

Велики контигент Синофарм вакцине који је у јануару стигао у наше крајеве отуд је, вероватно, спасио много живота. Међутим, такође се показало да Синофарм има прилично лоше резултате код људи преко 65 година старости, од којих можда и четвртина не производи мерљиве количине антитела након вакцинације. Такви мали нивои имунитета могу да олакшају болест, али су оставили многе старије људе у рањивој позицији. Такође, из студија пада нивоа антитела и ефеката таквих нивоа на отпорност [13] следе очекивања да ће вакцинисани овом вакцином прилично брзо губити отпорност, можда већ у року од шест до девет месеци.

Трећа доза након Синофарма је потребна и у Србији

Друге државе које су се ослониле на кинеске вакцине већ су реаговале на ове проблеме. Бахреин и УАЕ су почели да дају трећу дозу вакцине. Почели су прво са трећом дозом Синофарм вакцине, коју су давали старијим људима са ниским нивоима антитела. Сада свима дају једну додатну дозу Пфизер-БиоНТецх вакцине, што по прелиминарним подацима производи снажан комбиновани имунитет. Слични планови постоје и у Сејшелима, Чилеу итд.

Наши заводи чекају на директиву СЗО, што води у ризик да ћемо налетети на тешке проблеме (читајте: нови талас) крајем лета и током јесени. Подаци су довољно јасни: Србија треба да направи и објави план за давање додатних доза људима који су вакцинисани Синофарм вакцином. Ово посебно важи за људе старије од 65 година и још више за оне тог годишта који су установили низак или немерљив ниво анти-С антитела након друге дозе. У идеалном случају, ова додатна доза би била Пфизер-БиоНТецх иРНК вакцина, мада се може употребити и Спутник или АстраЗенеца; другим речима, било која врста вакцине која производи снажан целуларни имунитет.

Мада Синофарм и ту касни, чврсти подаци о комбинацијама других врста вакцина већ полако излазе у стручној штампи (на пример, [9]), и као што је и очекивано из основних принципа, такве комбинације производе снажан и разноврстан имунитет, са високим нивоом отпорности и инактивирајућих антитела. Треба то искористити пре него што се даље варијанте вируса заиста сударе са нашом популацијом.

*Једна напомена и упозорење.

За мене као научника, највећи ниво фрустрације по питању Синофарма производи недостатак чврстих информација. Када говоримо о другим вакцинама, тврдње су покривене [референцама] на научне радове, или бар извештајима са правилно организованим прелиминарним подацима. Таквих референци по питању Синофарм вакцине просто нема. Закључци се морају чупати и склапати из делимичних података. Трећа фаза студија ефикасности и сигурности Синофарм вакцине против почетног соја је објављена тек у мају 2021. Подаци о Делта варијанти су доступни само кроз извештаје из популарне штампе и кроз званичне директиве служби за јавно здравље држава попут УАЕ или Чилеа. Иако то све није бескорисно (поготово подаци који долазе од епидемиолошких служби) и можемо извући неку општу слику, закључци који су овде дати о Синофарму су много климавији него други делови овог текста. Цавеат лецтор.

Укупан закључак: нисмо још „победили ковид”

Обухват вакцинацијом у нашим крајевима се полако приближава цифри од 40%. То није ни близу довољном нивоу имунитета који је потребан да се заустави вирус нивоа заразности какав има Делта. Заустављање и права контрола епидемије за нешто толико заразно захтева имунизацију преко 90% популације. Та цифра изгледа недостижно, поготово у светлу хорор прича о вакцинама са друштвених мрежа. Невероватно је гледати људе како слепо верују у те приче без покушаја провере. Сваки случај некога ко умре или се разболи након примања вакцине се преноси и представља као доказ светских завера — иако можете наћи исте такве нагле смрти и обољења и у невакцинисаној популацији, кроз целу историју.

Истовремено, у државама и местима у којима је огромна већина људи примила вакцину, нема болница које су одједном препуне „жртава вакцине”. Живот се наставља нормално. Познате нуспојаве вакцина су веома ретке и чак и у најрањивијим популацијама су и даље у просеку неупоредиво мање опасне него инфекција вирусом [10].

Шта ова ситуација значи за будућност?

Нисам пророк, али могу да понудим претпоставку. У наредним месецима, вакцинисани људи ће наставити да живе своје животе, а ковид ће наставити да удара у невакцинисаној популацији (поготово када стигну Делта и њени потомци у пуној снази). Неки од људи који се боје вакцине ће полако променити мишљење. Други неће хтети вакцину ни по коју цену и такви ће пре или касније добити вирус. Већина ће прележати, често без већих проблема, и рећи ће након тога „Ето, видиш, није ми ни требало да се бодем, није то ништа.” Мањи број ће имати тежак облик болести, последице, или ће умрети; они (или њихове породице) онда ће можда променити мишљење, али прекасно.

За већину потпуно вакцинисаних остаје претња да ће у тој невакцинисаној популацији наставити да се шире и производе даље мутације, што ће даље обарати ефективност вакцина. Пре или касније, неки сој који је довољно развио начине да заобиђе антитела успеће да заобиђе и вакцину — али све већа количина података указује да се можемо надати да имунитет неће потпуно пасти на нулу у једном кораку. Нови сојеви ће учинити имунитет делимичним, што значи да ће се вакцинисани разбољевати, али ће имати (у већини случајева) лакши ток болести, са мање компликација и смртних случајева. Неодговорност невакцинисаних такође значи да се повећава вероватноћа да ће бити потребна додатна доза против варијанти; али, дугорочна отпорност коју видимо, да поновимо, производи очекивање да ће такве додатне дозе бити ретке.

Највећи губитници у овој ситуацији су старији људи, имунокомпромитовани, онколошки болесници, и они који из неког медицинског разлога не могу да приме вакцину. Уместо да се друштво око њих имунизује и спречи вирус да дође до њих, број невакцинисаних у нашим крајевима ефективно гарантује да ће се циркулација вируса наставити неометано. То значи да ће инфекција пре или касније доћи и до ове осетљиве популације — па ко жив, ко мртав.

Укупно? Могло је бити горе. Али могло је бити и боље. Цену упорног незнања и веровања у теорије завере ће, као и обично, највећим делом платити они најслабији.

 

Текст преузет са Наука у Србији

 

 


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.