Strašili su nas islamistima „spavačima“. Prvo se govorilo da u BiH postoje hiljade „spavača“, islamskih terorista koji samo čekaju neki znak od nekoga pa da krenu da ubijaju Srbe i Bošnjake neistomišljenike. Da kolju, odsjecaju glave i vrše samoubilačke bombaške napade. Često smo to mogili čuti od Dodika, Ćeranića i Galijaševića. I od svakog prosječnog Srbina.
Onda smo slušali kako i u Evropi postoji isto tako spavači koji čekaju neki znak da se dignu u vazduh, napadnu nožem ili kamionom zabiju u gomilu ljudi. A to se nekoliko puta zaista i desilo u Evropi.
A onda su Dodik, Ćeranić, Galijaćević, Košarac, Stevandić i ostala ekipa počeli da to isto govore za migrante koji prolaze kroz BiH. Pitanja gdje su im žene? Zašto samo muškarci dolaze? Zašto se kreću u „vojnim formacijama“, kao što bi reko Lukač? Zašto samo vojno sposobni?
A onda je došla predizborna kampanja. Opozicija, Restart Srpska, civilni sektor, svi oni su pozivali apatične građane, apstinente na izborima, da izađu i glasaju. Bar da se njihovi glasovi ne zloupotrijebe, ono što se kaže. A iz nekog razloga su smatrali da su to građani koji su opredjeljeni za promjene i za opoziciju. Ili najmanje da su neopredjeljeni, pa da ih samo treba malo animirati.
A onda se pokazalo da su ti apatični i neopredjeljeni glasači, glasači SNSD-a. Ova stranka je ubjedljivo uzela izbore u Republici Srpkoj.
Pokazalo se da u BiH i Republici Srpskoj postoje samo SNSD spavači, koji samo čekaju znak da izađu na izbore i odluče izbore u korist Dodika.