Vilhelm fon Humbolt, lingvista, diplomata i filozof, prijatelj Šilera i Getea, rekao je da je jezik nužno socijalno oruđe, a vlastodršci u Crnoj Gori, neki od njih u toj meri „jezički potkovani“, da bi zanimanje logopeda moglo postati unosan biznis, rešili su da to oruđe pretvore u oružje, koje ćemo, po ko zna koji put, uperiti jedni protiv drugih.
U Crnoj Gori je na sceni književni progon nepodobnih pisaca.
Osim velikana kao što su J. J. Zmaj, Desanka Maksimović i mnogih drugih, oči mi posebno bode Milorad Pavić.
Čuli ste za njega?
Ako niste, jesu čitaoci širom planete Zemlje, jesu književnici iz Evrope, Amerike, Izraela i Brazila, koji su ga predložili za Nobela, jesu oko dvadeset i pet nacija na čije je jezike preveden, ali su crnogorski vlastodršci, bistrija glava, presudili da nije dovoljno dobar za crnogorske školarce i njihovo kniževno obrazovanje. Paviću, nepodoban si, sedi, jedan!
I dobri, stari Vilhelm bi se uz Šilera i Getea, družio sa gorepomenutim, ali Milo i Ranko jok. Baciše fatvu k’o Homeini na Rudžija.
Istini za volju, sudbina dela Milorada Pavića ni u rodnoj mu Srbiji, nije mnogo bolja, jest’ u lektiri ali od 2008. godine, na tržištu nema „Hazarskog rečnika”, a o komemoracijama i posećenosti istih, da i ne pričam. Bruka!
Ali nema zime za tebe Paviću.
Iako si nepodoban za Ministarstvo prosvete Crne Gore, nevoljen od strane ovih estradnih kvaziknjiževnika u Srbiji, priznat si, poštovan i voljen u svim civilizovanim društvima diljem sveta, a tvoja bista, u Aleji svetskih pisaca, ponosno stoji između Dantea i Džojsa, opominje na naš sunovrat u političko-estradni kupleraj.
P.S.
Cela ova priča oko nepodobnih pisaca u školsko-obrazovnom sistemu Crne Gore, podseti me na ono što je davno, još jedan nepodobni rekao:
“ Knjige braćo moja, knige, a ne zvona i praporci“
…pa bila zvona SPC ili CPC…