Pola sata sedim za stolom , i olovkom umesto da pišem domaći zadatak crtam neke listove, u svakom duguljastom prostoru između linija po sedam, jedan uz drugi. Kao da pišem o jeseni. Znam da ovo nije čas likovnog ali ja ne umem da pišem o prvoj ljubavi . Kada sam imala pet godina zaljubila sam se u Vladu Kalembera dok smo bili u Budvi na njegovom koncertu, u stvari ja sam se zaljubila u njegov glas i srebrna krila koja su bila na bini i sijala kao papir u kojem se motaju čokolade. Posle sam se zaljubila u sestrinog momka koji je bio veliki ali je umeo da crta iglom lica na školskim kredama. Ja sam bila zaljubljena mislim u njegove ruke.
One baš moje ljubavi nisam imala, bar ne da budu prve . Kada sam se zaljubila u jednog Vladana iz Niša koji je bio mnogo sladak, igrao fudbal , e , tada su mi rekla da ne može, da mi je brat i morala sam da se odljubim. Neki dalji rođaci smo bili i zbog toga mi nije uspelo. Onda sam se zaljubljivala u sve dečake iz gornje ulice ali ni u jednog onako kako se Jelena zaljubila u Zorana Japanca . Ne znam… Osećam se čudno i izgleda da ja nemam prvu ljubav , možda ako se računa Velibor “koji vidi bez očiju” . Mama je rekla odmah posle predstave da sam se zaljubila u cirkuzanta. Dobro jeste cirkuzant, on je sa svojim tatom došao u naš grad sa Cirkusom. Njegov tata je mađioničar. Velibor je učestvovao u predstavi, zavezali su mu oči, omotali su mu oko glave puno papira i on je tako pogađao ko od ljudi u publici ima koju boju bluze ili pantalona . I sve je pogađao. Rekli su da je vidovit. Iskreno, nije mi se dopala predstava, ali mi se dopao Velibor , njegova duga kosa i način na koji se smeje. Nikada ga nisam srela posle te predstave, ali sam njegovu sliku sa letka onog reklamnog isekla i zalepila selotepom na korici sveske . Mnogo mi se dopao . Mama je počela da priča da sam se zaljubila u cirkuzanta a tata se smejao. Ja sam ćutala, pravila sam se da se nisam zaljubila. Nisam htela da govorim nikome o njemu. Dugo sam mislila na njega i očekivala sam da će ponovo doći i da ćemo opet gledati predstavu.
Deda je rekao da su svi oni prevaranti.
Ja nemam prvu ljubav . Volela bih da je imam. Sve prve ljubavi su mi otpale kao lšće u jesen. Možda se zaljubim sutra ili sledeće godine pa napišem neki lepši domaći zadatak i popravim ovu ocenu. Mislim da ću dobiti trojku , za trud. Nisam ja kriva što nemam prvu ljubav i što ne mogu kao Jelena Todorović da se zaljubim skroz kako treba.
P.S.
Kada je mama videla šta sam napisala za domaći uzela je olovku i napisala drugi sastav , o nekim očima boje reke, plavim, i nekim pramenovima kose … Izdiktirala mi je njen sastav a ovaj je pocepala iz sveske . Nisam ni pročitala sastav na času. Bila sam ljuta. Sva sreća pa nastavnica nije videla ni jedan ni drugi.
Tata je bio protiv toga da mi mama piše domaći , rekao je : “Bolje njena trojka nego tvoja petica “. A mama je odgovoriila : “Nije važna ocena , neću da svi tamo slušaju kako nam se ćerka zaljubila u cirkuzanta.”
Napomena : Beleška iz dnevnika 17.09.1987 godina