Добио сам пензију. Добио сам плату. Добио сам стипендију. Добио сам џепарац. Ужурбано ходам градом. Журим, трчим, а да не знам ни куда!? Морам да потрошим новац, на нешто.
У ходу пролазим поред баке која продаје свој ручни рад рађен од плетива и црквене календаре. Заобилазим је! Ко мари за беду, а камо ли за старост. Тако далеко су обје од мене.
Негде већ морам да задржим овај новац до следећег месеца. Корачам даље. У улазу у главну робну кућу у центру града, угледам човека у инвалидским колицима. Проси. И на крају му стављам у руку неки ситниш који ми је остао у џепу од плаћања паркинга и малопре попијене кафе у оближњем кафићу.
Већ да кренем даље, прилази му уз мене и један младић. Вади из јакне 50 КМ уз неколико кованица. Кованице враћа у џеп, а тих 50 КМ ставља на длан човеку који проси.
Одлазим, ужурбано, и без даљих мисли о виђеном. Којешта, шта ме то мари. Имам ја своје потребе и хтења!
Иначе, такав је и сваки дан сваког пролазника, па и мој. Шта ту да се мења! Трка за задржавањем и добијањем новца. Где ту има места за сентименталност! – Пита се човек прве половине 21. века!?
Друга половина 21. века – Сад уопште нигде и не журим. Немам више где. Мој свет је у кући. Ту ми је све на месту. Све што пожелим. Монитор је мој ход, у свет у познато. Ту нема непожељних сусрета. Ту их бирам само „Ја“!
Али, вани и даље негде у неком ћошку бдију измучене руке у потрази за даљим наставком живота. Далеко од зидина, и од познатог! Они сада не смеју да иступају јавно.
После дуго времена излазим на улицу. И шта прво видим. Опет, као и пре неколико година, просјака. Гле, он нема свој број! Ко је он? Одакле је дошао? Да ли је стваран!?
Светогорски монаси су јавно иступили са следећим захтевом министру опуномоћеном за послове управне реформе Георгију Катругалосу: – „Веома Вас молимо да узмете у обзир да електронска лична карта елиминише ниво личности грађана, претвара га у један од бројева у оквиру система државне управе. Самим тим биће нарушена Богом дана слобода људске личности.“
Босна и Херцеговина је међу првим земљама у свету започела издавање ‘SAC’ пасоша, два месеца пре рока који је Европска унија поставила својим чланицама. Запажање грађанина на електронски систем индетификационих докумената – „Зато кад требаш погледат у небо, мораш у ЦИПС по потврду о држављанству и боравку јер нити једна институција у држави нема читаче личних картица и везу са ЦИПС базом. Ријешите то …. а онда бацајте паре на смс провјере.“
Чип је следећи индетификациони ‘строј’ у непознато! Хоћемо ли га чекати мирно!?