Ubeđen da se više neće ponoviti
da sam probio izvesnost kruga
kročiti u reku koja nikuda ne vodi
a uliva se u more izvesnosti
od kog već dugo bezuspešno bežim
i upadoh u vir koji nosi sve
propadoh kroz led svakodnevnice
svakodnevnice iščekivanja ništavila.
Znam znam to nisi ti
nisi ništavilo niti izvesnost
zato sam te i izabrao
evo znam da si sutra tu
da ovo odsustvo znači ljubav
ljubav koja je počela da se događa
ovde među nama.
Znam da si luda kao ja
znam da me voliš kao ja tebe
nisam opsednut veruj mi
pre bih umro nego bio opsednut
smeh ti je čudo baš i zagrljaj
urezuješ mu zube u oko
ono se smeje tvom osmehu
dok čeznemo jedno za drugim
a ništa ne traje večno ni čežnja ni ljubav
Čeznem čekajući da se ona dogodi
dok teče kao reka neizvesnosti.
Želim da načinim prestup
dok te zagrlim snažno i nežno
dok te ljubim
i da znaš da si u pravu kada
osećaš što osećam ja
čekajući te u svojoj kutiji
koja ostvaruje naše želje.
Autor: Darko Kozlovački