Sećam se panike oko ptičjeg gripa 2009 godine. Budući da sam tada radio u zdravstvu, očigledna je bila neiformisanost pacijenata, kao i želja farmaceuta da na toj panici zarade, prodajom maski, čajeva, sirupa i antibiotika (ljudi ionako ne znaju da antibiotici ne deluju na viruse).
Deceniju kasnije, svako ima smartfon i Fejsbuk. Leba ne mora, Fejsbuk mora. Panika koju šire razni "stručnjaci" i "izvori" o koronavirusu nije viđena u istoriji sveta – do sada. Na Fejsbuku jedni tvrde "more, samo rakijicu i beli luk", drugi prodaju nekakve UV lampe, treći tvrde da je smak sveta stigao, te da nam spasa nema.
Naravno, i teorije zavere su u punom jeku : " To Amerikanci, bre, pustili, da pobiju Kineze, znam ja…". "Ne bre Kinu, Rusiju oće da unište, al je Putin pametan.. " ispravlja ga drugi. Primetno je da čak i lokalni portali, koji i nemaju neku posećenost niti broj čitalaca, iz sata u sat prenose vesti o koronavirusu, nadajući se većoj čitanosti.
Ipak, ne treba slušati društvene mreže, već lekare, kao što i nema mesta panici. Epidemija je bilo, i biće ih – a biće i izbora. Uskoro.
Ivan Trajković