2001 smo ja i ekipa osnovali omladinsku organizaciju Odisej Bratunac.
I ja sam imenovan za predsjednika što mi nije nešto teško palo ali sam mislio da ni mi nećemo dugo trajati i evo bogami još trajemo. Ne u onoj snazi ali…trajemo! I mene su prvi treninzi o omladinskom organizovanju malo ponjeli i zaista ja sam se ječio na marihuanu travu i na mojim našim aktivnostima oni mlađi od mene su je skrivali. samo da ja ne vidim i ok je koristili. Ja sam se ježio da nas recimo policija poveše sa istom i onda da i definitivno ispadnemo narkomani. No, prije tri godine mi je dijagnostikovana multiplaskleroza. Vidio sam ja odmah da od naše medicine nema mnogo koristi ali mi je bilo malo jakše što znam da mi je nešto. Prvo sam mislio da mi je do vida to naglo posrtanje i zapinjanje i ispalo je da je do ms.
no da skratim prve info o bolesti sam pronašao na FB. Jer u medicini zvaničnoj je bilo jasno da oni nemaju pojma i da se boje neke alternative. Ali na FB sam pronašao kako ih mi zovemo sapatnike koji žive normalno i bave se čak i sportom. Sve zahvaljujući ulju od kanabisa. I juše mi kolega iz tuzle kaže imam ti ja to može ti biti za tri mjeseca hoćeš li, pita me. Gdje rekoh neću. da probam. i u ovom momentu se izvinjavam svima mladima koji su radi mene bježali i izbjegavali mene radi obraza organizacije. Zaista kod nas se marihuana nije koristila ali svejedno mi smo bili sektaši i narkomani.
Očekujući to ulje iz Tuzle malo me uhvatio neki polet. Mislim sama zamisao da me definite neće izlječiti, što ja i ne tražim, već da će me unormaliti da živim bolje. Da se lakše krećem, da bolje pričam…