Danijela Stojanović je diplomirala kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu,edukaciju iz geštalt psihoterapije je završila kod Mladena Kostića,a edukaciju iz EMDR-a kod Rodzera Solomona.Počela je da se bavi privatnom praksom 1991 godine a vlasnica je Psihološkog savetovališta Kontrapunkt u Beogradu .Danijela je otvorena,bliska sa sobom,iskrena,jednostavna,zaljubljena,nasmejana,lepa a sa svojim specifičnim smislom za humor postala je omiljena među klijentima i kolegama.Njeni tekstovi kraće forme se rado čitaju na internetu jer na čitaoce deluju lekovito. Danijela trenutno živi na Novom Zelandu a iz štampe je uprvo izašla njena prva knjiga pripovedaka Kako pripitomiti zebru i tim povodom ja sam želela da uradimo jedan intervju.Poslala sam joj dvadesetak pitanja znajući unapred da sam izostavila u njima ono najneophodnije smisao za humor i bila sam pomalo uplašena kako će izgledati njeni odgovori i da li ćemo uspeti da se uklopimo . Međutim Danijela mi je poslala jednu tekstualno slikovitu razglednicu sa Novog Zelanda koja je mnogo bolja od intervjua a koju ću sa zadovoljstvom da prenesem u sadržaju sledećeg teksta :
- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -
Ja sam srećna žena .To ne znači da ne vodim računa o osećanjima i željama drugih, ali polazim najpre od svojih. Mislim da kada iskreno i pošteno kažemo šta mislimo i šta osećamo, kao i šta bismo želeli, stvaramo dobru osnovu za kvalitetan ljudski odnos.
- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -
Imam blog, sajt mog savetovalista, kao i profil i stranu na Fejsbuku. U okviru internet prezentacije savetovališta, godinama sam pisala stručne tekstove, kroz koje sam odgovarala na pitanja koja su mi postavljali oni koji su pratili moj rad i kojima je bio potreban stručni savet. Želela sam da to budu stručni tekstovi, ali i da izrazim svoje mišljenje, na svoj način, zasnovano na dugogodišnjem profesionalnom, ali i ličnom iskustvu.
Vremenom, tih tekstova je bilo sve više, i ljudi su mi predlagali da ih sakupim na jedno mesto, odnosno da objavim knjigu. Poručivali su mi da bi im tako objedinjeni bili od velike koristi.
Sakupila sam tekstove, napravila od njih smisaonu celinu, dala naziv “Rizikuj da živis slobodno” (što je rekao još F.Perls, osnivač geštalt psihoterapije, u svojoj autobiografiji).
Napravila sam par pokušaja da nađem izdavača za tu knjigu, ali sam se obeshrabrila kada sam shvatila da je potrebno čekati dosta vremena da neki izdavač uopšte pročita takvu vrstu štiva, a iskrsle su i neke druge otežavajuce okolnosti, na koje nisam računala.
Tako sam (privremeno) odustala od objavljivanja te knjige.
Nastavila sam da živim i radim kao da ništa nije bilo.
Onda smo došli na Novi Zeland, gde smo i sada. Neverovatno iskustvo, potpuno drugačija sredina.
Da bih se bolje uklopila, bilo je potrebno da naučim da vozim (ovde je to neophodno) i da bolje ovladam engleskim jezikom. Zato sam odlučila da ne tražim odmah posao u struci, već kad položim vožnju i testove engleskog.
Budući da mi je ostajalo dosta slobodnog vremena, setila sam se kratkih priča, koje sam ranije pisala. Pisala sam ih, obično, u pauzama između dve seanse. Objavljivala sam ih na internetu i primetila da ljudi vole da ih čitaju, da su im interesantne, ali i da imaju psihoterapijski efekat.
Elem, rešila sam da objedinim ove priče, da napišem nove, koje se odnose na moje kivi iskustvo, i tako je nastala zbirka kratkih priča, međusobno povezanih, koje prate tok događaja u mom zivotu, knjiga “Kako pripitomiti zebru”. Knjiga jeste autobiografska, ali je i pisana iz ugla psihologa i psihoterapeuta, što možda i dovodi do toga da priče imaju psihoterapijski efekat
Otkud takav naslov, kao i zašto slika kivija na koricama (ne, nije zbog Novog Zelanda) se može saznati tokom čitanja knjige.
Promocija knjige ce biti juna meseca, kad dolazimo u Srbiju na odmor.
Promocija će biti u savetovalistu, gde su i inače skulpture mog oca. Jedna se čak i zove Kontrapunkt, napravio je za mene, kada sam otvorila savetovalište tog imena.
Kada pomenem naziv savetovališta, sledeće pitanje obično bude otkud takav naziv za savetovalište. Odgovor na to pitanje se može naći u mojoj prvoj knjizi (“Rizikuj da živiš slobodno”).
Dakle, odgovori na mnoga pitanja se mogu naći u mojim knjigama, pa je moja poruka tebi i ostalim čitaocima: “Čitajte knjige”.
U “Zebri” se mogu naći odgovori ne samo na pitanja o meni, već i na pitanja koje svako od nas može sebi da postavi. A što je možda još važnije, čitajući knjigu, možemo doći do važnih pitanja koje treba da postavimo sebi. Nekada je postavljanje pitanja važnije od davanja odgovora.
Knjiga “Kako pripitomiti zebru” se može kupiti, za sada, samo putem narudžbine, pošto sam je objavila kao autorsko izdanje (a sve usled svoje nestrpljivosti, želeći da knjiga bude objavljena što pre posle dovršavanja. A možda nikada i ne bih našla izdavača, ko zna).
Zainteresovani me mogu kontaktirati i preko Fejsbuka, a knjiga ima i Fejsbuk stranu istog naziva.
Inače, ovako daleko od rodne grude, na drugom kraju sveta, internet i Fejsbuk su važan deo mog života. Zakvaljujući njima sam u kontaktu sa sinovima, unukom, sestrom, majkom, familijom, prijateljima.
Zahvaljujući njima sam gledala kako moj stariji sin čita knjigu mojoj majci, pošto ona ne može sama, skoro ništa ne vidi.
To je jedan od najlepših momenata koji sam doživela u vezi sa knjigom.
Mlađi sin mi je dao fotografiju kivija (čiji je on autor) za naslovnu stranu knjige i uradio dizajn korica, stariji sin i moja sestra su uradili ceo posao oko štampanja knjige.
Dobar prijatelj, Bojan Radović, je napisao predgovor za knjigu.
Divna Milena Goševski, fotografkinja, mi je dala fotografiju mene, koju je radila još ranije, za jedan intervju, , da je iskoristim za knjigu.
Moji najbliži su posvetili mnogo pažnje nečemu što je meni važno – mojoj knjizi.
Prvu posvetu sam već napisala, pošto su mi poslali knjigu u Vaikuku, gde sada živimo.
Napisala sam je svom dragom, za koga sam se ovde po drugi put udala.
U posveti, između ostalog, piše: “Forever”(to je deo bračne zakletve, koju smo izgovorili na ovdašnjem venčanju, na engleskom).
Ali, o svemu tome u sledećoj knjizi.
Šaljem ti veliki plavi talas radosti, uspeha i ljubavi, neka ti stigne preko Pacifika i ostalih mora i okeana. Surfuj po njemu veselo i srećno.