Nastavak odgovora na pitanje: KAKAV NAM IZBORNI ZAKON TREBA? u kontekstu analitičkog pristupa pravnim instrumentima pomoću kojih žene u BiH mogu ostvariti svoj politički angažman.
Termin pravo glasa čsto se koristi da bi se označio sadržaj koji obuhvata biračko pravo i pojam izbornog prava, što nije prihvatljivo iz više razloga. Može se reći da ovaj termin ima uže značenje i obuhvata samo jedno od čitavog niza izbornih prava. Smatra se da se ono sadržinski vezuje uz sam čin glasanja, kao npr. da birač ima pravo da glasa neposredno, preko punomoćnika u kojeg ima povjerenja ako zbog invalidnosti, bolesti, nepismenosti ili sličnih razloga nije u mogućnosti da neposredno glasa, pravo da svoj glas da putem pošte, pravo da ne glasa. Na osnovu izloženog jasno je vidljivo da je pravo glasa, kao pojam, uže od sadržaja koji podrazumijeva termin aktivno biračko pravo i prema njemu stoji kao posebno prema opštem. Dejtonski mirovni sporazum koji se osnovni akt za realizaciju izbornog prava takođe koristi različite termine. Tako se npr. u Aneksu 3. Sporazum o izborima u čl.1. koristi pojam pravo tajnog glasanja, sloboda udruživanja, sloboda izražavanja u čl. 3. aktivno i pasivno biračko pravo, dok se u čl. 4. koji nosi naslv Biračko pravo u samom tekstu govori o pravu glasa, odnosno o načinu realizacije ovog prava, što je, s obzirom na navedeno, kontradiktorno, jer bi se u konkretnom slučaju trebalo govoriti o biračkom pravu a ne o pravu glasa. Kako u konstitutivnoj teoriji i praksi, ali i u teoriji države i prava postoje česti slučajevi neadekvatnog korištenja pojmova izborno, biračko i pravo glasa, što je slučaj i sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, smatram da je u oblasti izbornog prava nužno izgraditi preciznu pravnu terminologiju. Tim više što u BiH postoje tri različita normativna okvira za realizaciju izbornog prava. Prvi je određen Ustavom BiH, drugi se odnosi na lokalne i izbore entitetskih organa vlastikoji su regulisani entitetskim propisima i treći koji se odnosi na distrikt Brčko. To znači da na prostoru BiH postoji više kategorija subjekata izbornog prava, koji ova prava ne ostvaruju na isti način. A među njima su najviše “zakinute” žene. U pogledu kandidovanja i izbora, učešće u omjeru 33,3% u suštini predstavlja ustupak koji im je dat i ništa više. To se svodi samo na njihovu formalnu zastupljenost i to u zakonodavnoj vlasti, a ne na njihovu stvarnu angažovanost. Kada bi se primjenili demokratski principi u pravom smislu riječi, to bi značilo da učešće žena i muškaraca na sva tri nivoa vlasti, dakle zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj, treba da bude proporcionalno polnoj strukturi stanovništva u BiH, tj. približno jednako. Stoga ih treba animirati da se aktivno uključe u promjenu izbornog zakona, jer izvan toga, najčešće pominjani razlozi za nezainteresovanost žena u BiH za aktivno učešće u politici, nisu realno utemeljeni.
ZA KONKURS