Već godinama slušam kako se ljudi u mojoj okolini žale da ne žive dobro, da jedva “krpe kraj sa krajem”, da im je marka kao tepsija isl. Godinama ti isti ljudi ne rade ništa da bi im bilo bolje, ali ono što mi je posebno zanimljivo jeste što kada dobiju jedinstvenu priliku da utiču na svoju budućnost, oni baš tada zaćute.
Izborno šarenilo je već uveliko počelo, politički plakati i slogani su svuda oko nas, bliži se 12. oktobar. Živim u Republici Srpskoj i znam da mnogi građani nisu zadovoljni trenutnim stanjem, trenutnom politikom, a opet mnogo ih je koji ne žele da izađu na izbore. Većina njih kaže da nema za koga da glasa. Vjerujem da se mnogi od njih nisu ni potrudili da saznaju kome mogu dati svoj glas, ogorčeni i nezainteresovani prepustili su se da im drugi kroje sudbinu.
Istina je da nam politička scena nije baš na zavidnom nivou, ali onaj ko ne glasa bacio je svoje pravo.
Čovjek si! Imaš slobodnu volju, zašto da tvoj glas bude nevažeći ako ne izađeš na izbore i tako pokloniš svoj glas nekome kome nisi htio? Političari narod stalno pozivaju na glasanje, ali njima više odgovara da samo oni s partijskim knjižicama izađu i zaokruže ih. Ako glasaju samo pristalice političkih partija već znamo ko je pobijedio i izbori su onda samo jedna formalnost koju treba obaviti. Nije moje da ubjeđujem nekoga kome će dati glas na izborima, za koju partiju, ideju i osobu će glasati, jer i sama nisam član nijedne političke partije. Međutim, na ove izbore ću izaći i ako nema onih za koje jesam, bar znam za koga nisam i tom politikom ću i da se vodim 12. oktobra. A ti?