„Кад униште породицу, ишчезнуће и људска јединка…“! Пророчки, и утопијски злокубно доносе ове речи. Шкргут зуба, бол, патња и вапај ништавности људског рода.
Окренимо се око себе. Не, ово није још једна најава, премијера једног од хорор филмова. Ово је будућност! И то веома блиска будућност.
Не верујеш, а знаци ‘корачају’ као стопе испред тебе. Децу, једино чисто и вредно што имамо у овоземаљском животу нам уништавају, и то пред нашим очима. Држимо их отворене, узалуд, а посредно нам их вежу.
Са непуних шест година, деца више не уче слова, не уче цртати, не уче писати, већ уче сексуално образовање! Зашто?
Образовање у коме дечак и дечак се држе за руке и размењују присне, интимне додире. Образовање у коме је полни однос слободна ствар, љубав за ‘младе’ од 10 година па на даље. Образовање у коме нема места за невиност, и образовање у коме нема ништа свето!
Пароле за ‘ЗА’ – ‘Спречићемо’ ширење заразних, неизлечивих болести; Имаћемо ‘освештану’ децу која имају одговоре и знања на свако питање, тему, проблем, па и о сексуалном животу; Одговори се више неће само претраживати путем интернета, већ ће на сваку тему, ‘целину’ бити вршено предавање, час које ће водити високо-стручно образовно лице. Лице, предавач, интересантно, с’ које Високошколске образовне установе, и са каквом стеченом дипломом и ‘искуством’!?
Шта ће деца са таквим склопом информација у својим малим главицама? Има ли места том оскрнављењу у њиховим чистим срцима?
Занимљив је и за похвалу подухват Српске православне епархије канадске и активизам њихових свештених лица у сузбијању ширења овог Содома и Гомора у ‘рупама’ њиховог образовног система, и закона. Први циљ им је је да својим учењем јавно истакну проблем који доноси овај ‘систем’ у школство. Ћутање не, истина ма колико год да боли!
Каква ће нам бити будућа поколења? Када деца губе невиност, рађајући деца децу. Где је ту мајка? Симбол достојанства и непроцењивог дара бити мајка. Не као дете детету, већ као симбол Божијег дара и ‘неофуцаности’. Чак, и отац више неће бити ауторитет, већ споредна, случајна ствар!
С колена на колено, и породице нема. Нестала је! Остала је само пустош, и неки избледели миомирис да је некада давно – негде постојала!!!
“За конкурс”