Ako su kovanice sarajevska propaganda, bošnjački unitarizam, antidejtonsko delovanje, islamski fundamentalizam, antisrpska propaganda i slične stvorene da bi zadovoljile apetite i potrebe vladajuće klike koja tim šimerama prikriva ekonomsku i socijalnu stvarnost, onda je vladajuća klika zaista u prevelikom, rekao bih, neosnovanom strahu.
Našem čoveku, Srbinu pravoslavcu, prosečnom gledaocu RTRS-a, dovoljno je sasvim malo da se razgnevi, razveseli i zaboravi u vlastitoj realnosti, dok se strahom u koji grčevito veruje plaši, recimo, islamskog fundamentalizm. Dovoljna je ta kovanica u eter za jedno veče, a ne cijela emisija, serijal, posvećena Federalnoj televiziji.
Ne verujem ni da se vladajuća svita plaši prosečnog gledaoca RTRS-a i ostalih entitetskih TV stanica. On se do sada pokazao kao mirna vrsta, tj. vrsta koja je besna samo zbog kovanica koje „verodostojno“ opisuju Sarajevo. Stoga, sve je u najboljem redu. Gledalac veruje u ugledano. Sarajevo je za njega opako mesto. Banjaluka, Prijedor i Bijeljina nisu.
Šta onda tera režisere tv realnosti da nas svako veče uvlače u mirnodopsko ratno izveštavanje? U mraku svake tv večeri je napet glas spikerke, uzbuđenje, pozivi na sabornost i oprez jer Neprijatelj vreba. Neprijatelj vreba odasvud, obuzet antidejtonskim težnjama. Čak i šumokradice u Srpskoj dolaze samo iz Federacije, javlja RTRS. Drugi entitet je prema tv konstrukcijama revnosno zauzet s nama, a da bi se stekao takav utisak prevashodno je drugi entitet (veći, ali ekonomski manje uspešan) pretvoren u homogenu celinu. Neprijatelj je predstavljen kao celina sa jasnim pravilnostima, kao protivnik što je udružen i složen. Tako celovit, udružen i moćan, u vlastitoj projekciji naših tv režisera, protivnik je svuda i svagde, pa se kao reprezenti protivnika predstavljaju čak i forumaška brljezganja koja su, naravno, govor mržnje i protivsrpske splačine.
U centralnom dnevniku enitetetskog javnog servisa uvedena je rubrika Pisanija federalnih forumaša po federalnim portalima. Citiraju se najmrziteljskije rečenice anonimnih surfera, koji nisu ni sanjali da će njihove gadosti postati predmet jedne tv konstrukcije, što njihove fragmente pretvara u dokaze o podlosti i mržnji drugog eniteta jer on je celovit i jedinstven, te se otud u istu ravan stavlja izjava zvaničnog dužnosnika i mahnitog forumaša bez imena i prezimena. S obzirom da su ovdašnji dužnosnici neretko već sami po sebi zapaljivi u svojim izjavama, doda li im se još malo internet vatre, stvara se prava buktinja teških reči, loših misli i prizemnih osećanja.
Konačni rezultat naše tv slike je zacementirana stvarnost u kojoj svaki prosečni RS Srbin treba da se plaši svakog prosečnog Federalca, ali ne onog kog zna i viđa, jer taj je dobar čovek, čuveni izuzetak koji potvđuje pravilo, već svih ostalih, od Lagumdžije do forumaša velikog imaginarnog portala mrzimsrpsku.ba.
Upornost banalnosti oduvek je fascinirala jer u jednom momentu trash se izmigolji iz sigurnih ruku obične gluposti pretvarajući se u ozbiljni činilac. Tada glupost gubi šarm nevinosti jer iznenađuje svojim dometima.
Ako vas svako veče vaša javna televizija presinguje frontalnom borbom sa avetima Federacije, vi ćete možda umorni izignorisati glupost, ali ona nikad neće zaboraviti na vas. Možda vas jednom ulovi velika teška reč Neprijatelja, te se rasrdite na forumaša iz Federacije, i pored očite gluposti tih namera i citiranja, ali upornost je besprekorna i ona čeka da se jednoč obojite lošim emocijama, da upadnete u stvarnost u kojoj je sve predvidivo, jasno i sigurno. A tako je lako biti deo te stvarnosti. Tako je lako glasati na izborima ako veruješ u stvarnost RTRS-a i ostalih entitetskih televizijskih stanica, jer tu je sva „politika“ u okvirima Mi – Federalni Neprijatelj (čitaj: Bošnjaci), i onda biraš među nama ko se bolje prsi protiv Federalnog Neprijatelja. SNSD, SDS ili PDP? Popularno manje zlo se lako bira ako se ugradiš u našu tv stvarnost jer bez obzira na malu penziju i sva ostala nepočinstva vlasti, postoji veliko i opasno zlo protiv kojeg se bori naše manje zlo i tako slično i tako uvek isto sve do epopeje koju igramo i koju stvaraju naša tv čudovišta.
Ipak, nije mi jasno zašto se svako veče proizvodi onolika frontalna borba sa Sarajevom? Za koga i kome? Ok, većina je ulovljena, u mreži su, ribe su na suvom, ne koprcaju se. Samo veruju. Veruju svom mediju, ali zašto toliko jeftino, zašto onako udarnički, zašto svako veče, zašto do neslućenih razmera, zašto do glasnog smeha preostalog zdravog razuma? Ili je baš u tome kvaka, nasmejati zdrav razum, onesposobiti ga vlastitim smehom što je razoružan pred upornošću bezočnosti jer je uveren u slabost domaće tv proizvodnje zaglibljene u providnoj pornografiji. Kad dug smeh nestane u gruboj realnosti vlastitih koraka, zdravom razum će samo ostati da shvati kako su režiseri gluposti na dobrom tragu.
Frontalna virtuelna borba Srpska vs Federacija, Banjaluka vs Sarajevo, postala je očito mnogima zanimljiva. To je samozadovoljni krug vulgarizovane realnosti koja mnoge oduševljava jakima nadražajima i kao u svakoj virtuelnoj zavisnosti, zavisnici više uopšte ne razmišljaju o refleksijama na stvarnu stvarnost. Živi se virtuelna borba, puna pseudoistorije, pseudopolitike i pseudoosećanja kao beg od vlastite turobne stvarnosti, još tačnije, ne beži se više od stvarnosti, u nju se unose po svom izboru voljeni bljeskovi virtuelne borbe. Otud je moguće da RTRS u centralnom dnevniku citira nepismene i neodgovorne internet komentatore. Možda nas uskoro obaveste o razmerama borbi na Youtubu gde se ispod svake pesme, filma, fotografije sa ovih prostora vodi mrziteljsko-huškačka rasprava sa lajtmotivom davne istorije i one najbliže.
Znam da je to kolo virtuelne borbe razigrano, vidim trenutno se igra poskočica terorizam je svuda oko nas, ali ne znamo ko je terorista, pa će biti da je onaj pisac iz Podgorice, ali razmišljam o režiserima tv slike i sve se nešto mislim kako su odviše maštoviti u proizvodnji banalnosti, verovatno i preko željene mere vladajućih. Dakle, vlastita perverzija medijskih poslenika se takođe odlično zabavlja u ovoj igri dokazujući svoju podobnost, ali i više od toga, dokazujući svoju perverziju. Neće biti da je baš našim vladarima potrebna tolika snishodljivost i otrovnost medijskih radnika što svakodnevno prave one milosrdne reportaže o Srbima povratnicima potpisujući svaku kao sapunicu jeftine empatije. Ili podatak da šumokradice dolaze samo iz Federacije.